субота, 14. април 2012.

Moć misli


Kao i čarobni štapić, naše misli i uverenja imaju moć da kreiraju i transformišu spoljašnje aspekte našeg života. To je delimično zbog toga što što naše misli i uverenja određuju izbore koje pravimo-i svesno i nesvesno-i načine na koje odgovaramo na životne događaje. Realnost nije kamen koji postoji "tamo negde" nezavisno od nas, realnost je pre meka glina koju modelujemo svojim očekivanjima.
Iako nisu svemoguća, uverenja (emocionalno obojene misli) i misli (ideje o stvarima) stvaraju, u značajnoj meri, naše spoljašnje okolnosti. 
                                                                             

Kao ilustracija sledi jedna zen priča.

Bio jednom jedan čovek po imenu Tsuge koji je voleo da posećuje svoju dragu prijateljicu Atsuko. Atsuko je bila dobra domaćica, i kada god bi Tsuge došao ponudila bi ga šoljom ukusnog zelenog čaja. Tsuge je polako pijuckao čaj dok je razmenjivao dnevne novosti sa Atsuko.

Ali jednog dana, na njegov užas i zaprepašćenje, Tsuge je video malu zmiju kako se migolji na dnu njegove šolje. Ne želeći da postidi svoju domaćicu, nije rekao ništa.. Umesto toga, brzo je popio čaj. Pričao je još malo, ali se iznenada osetio loše, izvinuo se i otišao kući.

Te noći Tsuge je imao strašne grčeve u stomaku. Tresao se, naizmenično osećao jezu i vrućinu. Noge su mu se kočila i glava ga je zabolela. U njegovom umu nije bilo sumnje-otrovala ga je zmija iz šoljice čaja. Bilo mu je toliko loše da je poverovao da će umreti. Pozvao je lokalnog iscelitelja, koji mu je postavio mnogo pitanja i pažljivo ga pregledao, ali nije pronašao nikakav fizički uzrok. Pa ipak, nelagodnost je nastavila da ga izjeda i oduzima mu san. Kada bi i zadremao, sanjao je snove o svojoj skoroj smrti.

Kada je Atsuko čula za bolest svog prijatelja, bila je prestravljena i požurila je do njega, insistirajući da bude kod nje kako bi ga negovala dok ne ozdravi. Tsuge je to prihvatio i otišao kod nje.
Kada su stigli, Atsuko mu je rekla da sedne za sto. "Napravila sam ti čaj" reče ona "može ti ublažiti bol". Uznemireni Tsuge je ljubazno odbio njenu ponudu, rekavši da nije raspoložen za čaj, da bi mu to samo pogoršalo stanje. Pa ipak, Atsuko je pred njega stavila šolju vrućeg čaja insistirajući da će mu to pomoći da se oseća bolje. Na Tsugeov užas, ponovo je video malu zmiju kako se migolji na dnu šolje. 

Tsuge više nije mogao da ćuti."Moja draga Atsuko" reče on "zahvalan sam na tvojoj ljubaznosti, i znam da mi ne misliš loše kada mi nudiš taj čaj.Ali moram ti reći da je razlog moje bolesti upravo tvoj čaj. Kada sam te prošli put posetio, na dnu moje šolje bila je zmija. I žao mi je što to moram da kažem, ali i na dnu ove šolje je takođe mala zmija."

Atsuko se nasmejala. Rekla je Tsugeu da pogleda gore, što je on i učinio, i ugledao parče kanapa kako visi sa nadstrešnice, lelujajući na povetarcu. U tom trenutku je shvatio da zmija u njegovom čaju nije ništa drugo do odraz koji se poigrao njegovim umom.

Margaret Olivia Wolfson
"Tetovaža kornjače: bezvremenske priče za pronalaženje i ispunjavanje vaših snova"


Preuzmi BESPLATAN primerak Vodiča za srećniji život!




5 коментара:

  1. Kolika je moc autosugestije, pa to je neverovatno. Podsetilo me na onu pricu o baki iz Indije koja je imala 126 godina. Nije ni znala, mislila je da je izmedju 80 i 90. Kada su joj saopstili koliko je stara( godinama, a ne duhom ocigledno) umrla je nakon sedam dana :(

    ОдговориИзбриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  3. Ja sam ovu priču poslala svima koje poznajem. Njena vrednost je ogromna jer svako može razumeti poruku, čak i dete.
    Dakle, mi bukvalno možemo i da umremo zbog neke svoje pogrešne interpretacije realnosti.

    ОдговориИзбриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)