Loading...

уторак, 18. јун 2013.

Unutrašnja lepota-šta je to i kako je postići?

Neki kažu da je Fejsbuk gubljenje vremena. Ja mislim da je Fejsbuk kao i svako drugo sredstvo, može da se upotrebi ili zloupotrebi. Možete da gubite vreme na njemu, a možete i dobijete mnogo inspiracije i ideja. Zavisi od toga kako mu pristupate i koga birate za Fejsbuk prijatelje. Moj news feed vrvi od topline, mudrosti i inspiracije. Zato što sam tako izabrala (hide from news feed je divna opcija za one koji mnogo "mrače"). I svaki put kad svratim na Fejsbuk naiđem na nešto što mi izmami osmeh, navede na razmišljanje ili na bilo koji drugi način obogati moj dan.
Danas je jedna moja draga i pametna fb drugarica postavila odlično pitanje:

"Kako izgleda neko ko ima tzv. unutrašnju lepotu? Koje osobine ima?"




                                                                              


Nije mi poznata neka opšteprihvaćena definicija unutrašnje lepote. Za mene je  neko ko ima unutrašnju lepotu osoba koja je dobronamerna, emocionalno topla i koja ume da voli, sebe i druge. Neko ko je u skladu sa sobom, ko dozvoljava sebi da bude to što jeste i živi svoj život na najbolji mogući način.

Ni za spoljašnju lepotu ne postoje objektivni i univerzalni kriterijumi

Kopkalo me ovo pitanje, pa sam ga postavila na stranicu Emocionalna inteligencija, i dobila neka zanimljiva i inspirativna razmišljanja:
  • takva osoba sigurno poseduje unutrašnji mir, optimizam, empatiju i lepu reč za svakoga,
  • da vidi lepotu, tamo gde je na prvi pogled nema...razume nerazumljivo...da voli bezuslovno...prepoznaje i diše istinu...živi i pušta druge da žive...postojanje bez predumišljaja sa punom odgovornošću za svoje biće,
  • da izgleda tako da kada je pogledate i kada progovori odmah privuče vašu pažnju svojoj smirenošću, pozitivnošću, ljubavlju koja zrači iz svake izrečene reči i upućenog pogleda,
  • treba da bude vedra, puna razumevanja. Širokih pogleda, tolerantna, da voli ljude bezuslovno...puno toga čini da neko bude lep iznutra,
  • šarm, strpljenje, mir u duši, saosećanje za druge i bližnje...jednostavnost...,
  • unutrašnja ljepota se vidi u očima i osmjehu,
  • takve osobe posjeduju optimizam, smirenost, plemenitost, iskren osmijeh i oči koje zrače iskrenošću i ljubavlju,
  • ima mirne i nasmejane oči i pogled koji ne beži od sagovornika,
  • dobrota i ume da voli zrelo, da daje, zdrava psiha, vera u sebe i ljude, nada...

Ovo su neki od odgovora. Slobodno u komentarima dodajte svoja razmišljanja i ideje :)

Moja pitanja za vas su sledeća:
  • da li za sebe po ovim, ili nekim vašim kriterijumima, smatrate osobom koja ima unutrašnju lepotu?
  • kojim postupcima može da se razvija i neguje unutrašnja lepota?
  • ko su osobe u vašem okruženju koje smatrate lepim iznutra? I da li im to govorite




Ovo je autorski tekst, ako želite da ga podelite sa čitaocima svog bloga, sajta ili portala slobodno to uradite, ali onako kako to pristojnost i pravni sistem nalažu: uz navođenje imena autora i postavljanje linka ka izvoru teksta. Hvala :)


Program "Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva" može da bude jedan od načina da negujete svoju unutrašnju lepotu.


Za individualne konsultacije putem skajpa možete me kontaktirati mejlom emocionalna.inteligencija@gmail.com







16 коментара:

  1. Анониман18. јун 2013. 22:32

    ima nekoliko osoba, divnih , pozitivnih, koji deluju neukaljano i daju nadu i smirenje. Inspiraciju

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман21. јун 2013. 16:21

      meni se cini da unutrasnja lepota ima veze samo sa prirodom coveka nepotisnutom konceptima i vrednosnim sistemima drustva,rekao bih da roditelji tu imaju najveci uticaj,kada odmalena detetu uslovljavaju ljubav,ono pocinje da potiskuje prvo svoja osecanja,pa i samu prirodu,kako bi opstalo,kasnije se taj princip primnjuje na manje ili vise,cesto sve aspekte zivota

      Избриши
    2. Slažem se da roditelji tu imaju veliku ulogu, često iz neznanja previše uslovljavaju ljubav pa se dete tokom odrastanja izgubi u pravilima i izgubi kontakt sa sobom.

      Избриши
    3. Анониман21. јун 2013. 19:37

      ja mislim da je unutrasnja lepota nesto sto imas ili nemas i da se ne moze ni nauciti ni steci...to je prosto dar od Boga...mozemo nauciti da se lepo ponasamo prema drugima i jos stosta, ali unutrasnja lepota je dar...za sebe smatram da sam lepsa iznutra nego spolja....:)

      Избриши
  2. Анониман21. јун 2013. 18:18

    Dobar dan. Ja sa slazem sa prethodnim Anonimusom. :) Mislim da unutrasnja lepota ima veze sa sustinom coveka. Onim sto je uspelo (i uspeva) da ostane "neukaljano" ,ili mozda bolje receno, "neosteceno" i pored svih uticaja tokom odrastanja (i ucenja), koji bi poremetili tu sustinsku vrednost pojedinca. Mozda i nekakav pokazatelj duhovnog potencijala ili ravoja coveka. Mislim da unutrasnja lepota s godinama postaje izazov. Mislim da je to i doslednost sebi, svojoj prirodi. Kontakt sa cistotom duse. Tako nekako...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, kada smo dosledni sebi i iskreno volimo sebe tada volimo i druge i podrazumeva nam se da smo dobri prema njima, a onda zračimo tim sjajem koji nazivamo unutrašnjom lepotom.
      Hvala za uključivanje u razgovor :)

      Избриши
  3. Prosto je:
    Unutrašnja lepota je naš lični doživljaj neke osobe, i pokazuje se tako da nam je ta osoba , kako je upoznajemo , sve lepša i lepša...
    Evo na primer, ja se nekad začudim kako na fotografijama moje neke drugarice objektivno i nisu tako lepe kako ih ja inače uživo vidim.

    I definitivno ta unutrašnja lepota zavisi od ponašanja.Postoje i obrnuti primeri, osobe koje su nam na privi pogled jako fizički lepe, ali kako ih upoznajemo, ta se lepota gubi i ostaje samo kao neka ljuštura za nešto neprijatno sa čime ne želimo da produbljujemo odnos.

    Najveća ''zamka'' su ljudi perfektnog duha, duhoviti, svestrani, načitani, talentovani, ali sa narcisoidnim problemom!!!
    Jednu stranu njihove unurašnje lepote odmah vidite, ali kad na svojoj koži osetite da imaju problem sa empatijom, ne zavaravajte se i ne stavljajte ništa na drugi tas, ne žalite za odnosom sa takvim ''bogom''. Bez empatije, sve pada u vodu, što pre donesete odluku da tu ''lepotu'' zaobidjete u svom životu, to ćete pre napraviti prostora za nekog stvarno divnog iznutra.

    ОдговориИзбриши
  4. Slažem se sa komentatorima da se može iz porodice poneti : integritet, vrednosni sistem, poštenje, temperament... i teško se to uči ili ''postiže'' kako se ovde u naslovu kaže, ako to čovek nije poneo iz porodice.
    ALi, ima nešto što se može naučiti radom na sebi, a to je kako da naše vrline ''izadju'' iz nas i kako da dopru do drugih ljudi.

    Evo primera: često jako dobri ljudi mogu biti shvaćeni kao loši ako ne porade na svojim veštinama komunikacije, a to je kako da svoju dobru volju pokazuju i kanališu prema drugima tako da ih ne ugrožavaju... TO SE MOŽE NAUČITI.

    Veštine komunikacije su jako bitne za to kako nas eko doživljava, a ako se one mogu učiti i postići napredak i nakon detinjstva, čak i u dobu zrelosti, onda se i unutrašnja lepota može razvijati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti draga Ljiljana za komentare, ponovo su lep dodatak tekstu.
      Veliki pozdrav :)

      Избриши
  5. Анониман22. јун 2013. 21:57

    Unutrašnja lepota je kad se našom dušom razliva milina. I kad ta milina prođe, jer jelte ne traje dugo, ostaje neka produhovljenost. Takve osobe su lepe.

    ОдговориИзбриши
  6. Svako ima unutrasnju lepotu samo su gradacija i poimanje posmatrača individualni i osobeni isto koliko i raznolikost takvih lepota...Tekstovi su jako dobri.

    ОдговориИзбриши
  7. Ako uopste zelim da diskutujem o ovoj i slicnim temama, ja moram da koristim Fb. U privatnom zivotu nemam sagovornike na ovu temu, jer zive u strci i zurbi, za zivotom koji mene veoma umara. Zato na Fb imam izbor.
    Emocionalna inteligencija je duhovno moraln kategorija koja je najcesce obicnom svetu nepoznata. Ja je licno smatram najvecom karakternom osobinom. Kao dete posmatrala sam generaciju moga oca i njegove prijatelje sa kojima je bio i ostao povezan od detinjstva, pa do kraja njhovih zivota. Sa smirenoscu i razumevanjem su se obracali jedni drugima, bez ironije i nadmudrivanja, bez prekidanja reci ili recenice u toku razgovora. Cesto sam se posle dugo vremena njihovog upokojenja pitala kako mogu ljudi koji su prosli tako surova vremena i progone, odnositi prema svemu oko sebe sa jednostavnim i blagorecivim pogledom, dok generacije kao sto je moja i puno mladja, vise nema vremena ni za svoju porodicu a kamoli za druzenja koja nisu obojena materijalnim interesima i statusnom eksponencijalnoscu. Po meni prvo pravilo za ulazak u ovu sferu je potiranje, ljubomore, zavisti i sujete. Vidjam je svuda, na zalost i to u kolicinama koja je tako alarmantna da me prosto plasi. Ona je pandam ovoj temi u najgoroj varijanti. Potom, nedostatak samilosti, glasno govornistvo koje ne dozvoljava da se saslusa bilo ko iz okruzenja. Tome je uzrok ne zainteresovanost za sve druge. Jednom recju losi karakteri sa akademskim zvanjima nemaju emocionalnu inteligenciju, a vladaju i odredjuju pravila, pisu zakone, zbunjuju ljude i grcevito se bore za postovanje. U nasoj sredini su jako in.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je dobra strana društvenih mreža- što na njima možemo da sretnemo ljude koji su nam fizički daleko a duhovno bliski, i s njima porazgovaramo o temama koje su nam važne.
      Hvala za ovaj lep komentar :)

      Избриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)