Loading...

четвртак, 14. новембар 2013.

10 pouzdanih načina da budete nesrećni u životu!


O sreći se mnogo priča i piše. Mnogi tragaju za njom, malobrojni je pronađu. Danas možete da pročitate na stotine knjiga, tekstova i posetite na stotine seminara na temu "Kako biti srećan?".

A kada se samo malo osvrnemo oko sebe, vidimo mnogo nesrećnih, ili ne baš srećnih ljudi.
Zašto je to tako? 


                                                                            


Tekst je premešten ovde

24 коментара:

  1. istina je ovo, ali teško je mijenjati kulturu u kojoj živimo, tako da je potrebno puno hrabrosti za vlastitu sreću u svom životu !

    Bravo Jelena, hvala na prijevodu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da je lako- nije. Ali jeste moguće :) Ako svako krene od sebe i svaki dan uradi po malo, vremenom će situacija biti bolja za sve nas.
      Hvala za komentar :)

      Избриши
  2. Kod sebe sam prepoznala tačku 7 i 9.
    Hvala za ove tekstove. Još od 2009 godine kada sam pročitala knjigu Tajna i prvi put videla film, trudim se da živim po Zakonu privlačenja.
    Zahvalnost, afirmacije, vizuelizacije, anđeli...
    Već sam radila sa nekim ljudima koji se bave sličnim poslom. pročitala sam mnogo literature.
    Anketa sa desne strane nema moj odgovor na pitanje koji glasi: Da, svakodnevno i ne pomažu mi.
    Znam, reći ćete da je nemoguće.
    verujem Vam.
    Nešto ne radim dobro, ne mogu da osetim radost kad je realno nema. A treba da vibriram radošću, kako mi je rekao Mića Jovanović.
    Nije tačno da sve zavisi od mene, moj muž je tri godine nezaposlen, kako njegovo zaposlenje zavisi od mene?
    Radim težak i odgovoran posao, kažu da sam uspela, no, nije adekvatno plaćen, često razmišljam šta da iznesem porodici na sto.
    Kako to zavisi od mene, kad imam 55 godina, kad znam da me niko drugi ne bi zaposlio (pokušala sam), kao što neće ni mog muža i pored svih kvalifikacija, jer je prestar, a svaki dan je sve stariji.
    Naravno, i dalje verujem da postoji rešenje i dalje ga tražim.
    Više ne mogu da priuštim da radim sa bilo kim od divnih ljudi sa kojima sam radila i koji su me uveravali da će stvari biti bolje, eto, samo što nisu i hoće da rade dalje sa mnom pro bono. Ne treba meni life coach, već mom mužu, on se i dalje ponaša kao da su osamdesete.
    Čitam blog odavno, ali se prvi put javljam, uvek sam dobro raspoložena, smejem se, izbegavam teme crne hronike i žalopojke. Večeras sam zadovoljna, sutra je novi dan, isti kao današnji, živim sadašnji trenutak.
    Želim pomoć.
    Gde to grešim?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Snežana hvala za komentar.
      Malo mi je nejasno to što ste na početku napisali da ne možete da osetite radost a na kraju da ste dobro raspoloženi.

      Verujem da redovno radite vežbe i da nema efekata, to se dešava i drugim ljudima. Nekad je potrebno više vremena, a nekad u sebi imamo blokade koje nam ne dozvoljavaju da budemo srećni (različita uverenja, iskustva...).
      Nekad je potrebna stručna pomoć da to "raspetljamo".

      Ne možemo pomoći drugima dok sami to ne požele. U pravu ste da većina poslodavaca neće zaposliti nekog "starijeg", ali postoji i samozapošljavanje.
      Možda bi umesto pitanja "ko će da me zaposli?" bilo bolje pitati se "kako da se zaposlim?", "kako mogu da zarađujem novac za život?", "šta sve umem da radim?"...
      I potražiti primere "starijih" ljudi koji rade i nalaze načine da žive ispunjen život...

      Znam da je lakše žaliti se, ali od toga nema rezultata.
      Ni mene niko nije zaposlio da pišem, nije me zvao nijedan izdavač, nijedan časopis... sama sam pronašla način da ostvarim svoj cilj i ispunim sebi želju. Počela sam stranicom na Fejsbuku na kojoj sam prvo ja bila jedini član :), danas je prati više od 70000 ljudi.

      Znam da nije lako ali nadam se da sam bar malo pomogla ovim komentarom.

      Избриши
    2. Кад год мислим о срећи сетим се Достојевског:
      „Кад је човек срећан, живи и не мислећи!”

      ;-)

      Избриши
    3. Hm Peđa... pitanje je u kom kontekstu je to rekao. Ne verujem da neko može da bude srećan a da ne misli ;)

      Избриши
    4. Naravno da čovek ne može da ne misli. Dostojevski je to rekao u kontekstu pojma sreće što bi kod nas preveli "ni brige ni pameti".... jednostavno kada si SREĆAN, o ničemu ne "razmišljaš", samo uživaš..... i ne misliš, ni o sutra, ni o danas, samo osećaj da POSTOJIŠ..... (poznat mi je taj osećaj)

      Избриши
    5. Ili što bi jedan grafit rekao: Glupi su srećni. Meni to deluje smisleno.

      Избриши
  3. Odličan članak, hvala, Jelena :)

    ОдговориИзбриши
  4. Svih deset...kod mene...u mom zivotu,glavi,svakoj pori...Neverovatno,ali zaboravila sa mkako izgleda kad se smejem.Tuzno,ali vise ne umem i ne mogu da se nateram da budem pozitivna.Mislim da sam neopisivo teska drugima oko sebe takva kakva sam sada. Probacu da se promenim,probacu.Nadam se uspehu! :) Eto,vec nesto pozitivno je zatreperilo,Jelena.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je što je nešto pozitivno zatreperilo u Vama :)
      Držim Vam palčeve, a ako ne ide- ne odustajte! Ako takvo stanje već dugo traje i ako osećate da ne možete sami, u redu je da se obratite nekom stručnjaku.
      Pozdrav i hvala za komentar!

      Избриши
  5. Odličan tekst, Jelena. Možeš li samo malo više da objasniš stavku pod brojem 7? Da li se to odnosi samo na ljubavne veze ili odnose uopšte i šta bi predstavljalo tu korist koji možemo da dobijemo? Hvala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Mladene :)
      Misli se na sve vrste odnosa. Iz nekih možemo da izađemo, iz nekih ne. Ne možemo da izađemo iz porodičnih odnosa, ali i prema članovima porodice možemo drugačije da se postavimo.
      Što se tiče koristi- možda nisam baš najsrećnije izabrala reč u prevodu. Ne misli se na to da smo sa drugima samo dok nam to koristi, nego sve dok su ti odnosi dobri, konstruktivni za nas. Sve dok je u njima više dobrog nego lošeg i dok ne ugrožavaju naše zdravlje i unutrašnji mir.
      Nadam se da sam razjasnila :)

      Избриши
  6. Hvala Jelena :D Ja sam SRECNA :)) Preuzela sam taj,, rizik,, na sebe i odlucila da budem SRECNA :)) pa neka me drugi smatraju neodgovornom i nezrelom, ali.. ja svoje probleme resavam u hodu i sve ih je manje, u stvari.. vise to za mene nisu problemi, to je nesto sto valja samo otkloniti sa svog puta. Iskreno, nije lako uvek, posustanem.. prepustim se i strahu i ocaju, ali dozvolim sebi da tu emociju prozivim.. pa krenem da kritikujem sebe, ALI SEBE... sada imam obicaj da kazem...NEDAJ BOZE TUDJIH PROBLEMA .. sa ovim mojima sam se upoznala pa i zblizila.. jer ja nisam neko ko ih gomila pod tepih. naucila sam se prihvatanju :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sjajno Daliborka! Samo tako nastavi! :)
      Hvala ti za ovaj komentar, možda će nekog motivisati i podstaći da se i sam pozabavi svojim problemima i, što je još važnije- odluči da bude srećan, dozvoli to sebi.

      Избриши
  7. najvaznije je , po mom misljemju, preuzeti odgovornost za sebe, za svoju srecu, jer to onda znaci da niko drugi nije kriv ako u nekoj oblasti naseg zivota nesto nije u redu....a nama svima je mnogo lakse da odgovornost prebacimo na druge ljude, nesrecne okolnosti, teska vremena i tome slicno.......

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U početku preuzimanja odgovornosti za sebe je malo teže, zato što nismo naviknuti. Kad naučimo kako se to radi život postaje mnogo lakši.
      Hvala za komentar :)

      Избриши
  8. Jos jednom sam pazljivo procitala tekst i smatram da na spisku za "nezadovoljstvo" nedeostaje jos jedna vazna stvar, a to je biti- nezahvalan, jer upravo je zahvalnost ta , osobina, koja nam pomaze da osetimo srecu,U svojim najmracnijim momentima -mislila sam da nepostoji ni jedna stvar na kojoj sam zahvalna, a sada kada pocnem da mislim ili pricam o tome, ne mogu da se zaustavim, zahvalna sam na prvom jutarnjem zraku sunca, lepom cvetu, slucajnom osmehu, svemu vidljivom i nevidljivom, svom duhu, koji mi omugucava da sve to spoznam....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se Vido, hvala za ovaj dodatak spisku. Zahvalnost se pokazala kao jedan od najbitnijih faktora za postizanje sreće.

      Избриши
  9. Jelena zanima me kako da se naučim nositi s ovom stavkom br. 4.

    Brinite o stvarima koje se još nisu dogodile!

    Uhvatim sebe kako se nečega plašim, a taj strah se uvek tiče budućnosti. Ali mi je skroz teško ne misliti na to, tj. ne mogu lako skrenuti misli i kada odbijam o strahu misliti, budem još sam napetiji. evo banal primjer: strah me prehlade, tj. upale pluća i neda mi se izlaziti kada je vetrovito napolje. Iako znam da su male šanse da se to dogodi budme nekako napet po čitam dan i onda bi baš spadne imunitet i malo se prehladim..

    Baš je to čudno, može li se to prevladati. Hvala puno Jelena :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moguće je prevladati naviku da brinemo bez potrebe i prekomerno.
      Dobro je što ste svesni problema i što razmišljate o promeni. Volela bih da mogu ukratko da odgovorim, ali tema je suviše kompleksna za tako nešto. Preporučujem knjigu "Upravljanje brigama" koju su napisali Meri i Robert Gulding. Oni stručno i detaljno objašnjavaju problem i daju smernice za prevazilaženje.
      Nadam se da će biti od koristi :)

      Избриши
  10. Pitanje je kako biti srećan SA problemima. Nije pitanje kako rešiti sve probleme i onda na miru biti srećan. UVEK će postojati neki problem, bilo koje prirode.
    Iskreno verujem da se talenat za sreću dobija iz porodice i da samo delimično zavisi od objektivnih okolnosti.
    Sećam se da su moji roditelji umeli da zaigraju uz muziku bez povoda ispred TVa, da su umeli da se iskreno raduju i nasmeju, da žive aktivan život i plivaju u moru svakodnevnih problema, počev od nemaštine, preko zdravlja, problema na poslu...gubitka posla...

    Optimizam dugujem njima i prenosim ga na svoju decu...

    Najviše sam o sreći naučila od oca koji je uvek, pa i sada u penziji, imao neki hobi koji ga je iskreno i duboko uveseljavao. Radovati se nekoj aktivnosti, kao što se dete raduje igri, bez ikakvog interesa, verujem da je to veliko bogatsvo.

    Žene na balkanu greše što ne razvijaju svoje hobije, previše imaju obaveza u domaćinstvu, kao majke... budu rastrzane da za sebe odvoje vreme da se bave nečim što ih iskreno ispunjava, što prosto žele da rade, a ničemu ne mora da služi, čista igra.

    Meni ''igra'' jako pomaže da održim optimizam. Nema formule, nema idealno rešenih odnosa sa ljudima, nema mogućnosti da čovek reši sva pitanja koja ga unesrećuju, retko ko može da se pohvali da je svih ovih 10 navedenih stavki rešio u svom životu, jednostavno je tako. Dok se sve reši, naidju bolesti , starost...

    Sreća je jedna odluka o tome kako doživljavamo svet oko nas, meni se čini.
    A tu odluku može doneti i neko ko objektivno i ne može biti srećan po tuđim merilima, i do jučerašnjim svojim merilima.

    ОдговориИзбриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)