Loading...

недеља, 19. децембар 2010.

Šta je potrebno da bi se drugi osećali prijatno u kontaktu s vama? Da li je presudan šampon koji koristite ili nešto drugo?



Zašto su svi putnici u tvom redu?


Verovatno svi znaju reklame za Schauma šampone... prva gde jedna službenica pita drugu "Zašto su svi muškarci u tvom redu?" a druga odgovara "To nisam ja, to je moja Schauma." U drugoj reklami je scenario sličan, jedan službenik pita drugog "Zašto su sve devojke u tvom redu?" a kolega odgovara "Zato što ti imaš perut."
Pretpostavljam da se pitate kakve veze imaju reklame za šampon sa emocionalnom inteligencijom...



Tekst je premešten ovde




уторак, 30. новембар 2010.

Sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju



Percepcija, procena i izražavanje emocija

-sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom stanju, osećanjima i mišljenju
-sposobnost zapažanja emocija kod drugih osoba, u umetničkim delima ili slično, kroz jezik, zvuk, pojavnost i ponašanje
-sposobnost preciznog izražavanja emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima
-sposbnost razlikovanja tačnog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od lažnog u izražavanju emocija

Emocionalna facilitacija mišljenja

-emocije određuju redosled mišljenja tako da usmeravaju pažnju na važne informacije
-emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi sa različitim osećanjima
-različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podržavajući mogućnost procene iste situacije sa različitih strana
-emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: tako sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

 Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja

-sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa između reči i samih emocija (kao npr. sviđati se i voleti)
-sposobnost interpretiranja značenja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom)
-sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih  osećanja ( kao npr. istovremeni osećaj ljubavi i mržnje)
-sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza između emocija-prelaz iz ljutnje u stid

Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja

-sposobnost otvorenosti za osećanja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna
-sposobnost refleksivnog uživljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti
-sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene
-sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neprijatne i pojačavajući prijatne emocije.

Ravnoteža prava i obaveza





Tekst je premešten na novu adresu

понедељак, 29. новембар 2010.

Emocionalno vezivanje- da ili ne?

Ako nemamo biljke, nemamo ni obavezu da ih zalivamo i negujemo.


Ali, ostajemo uskraćeni za mirise i boje kojim nas daruju.


Ako nemamo ljubimce, nemamo ni obavezu da ih hranimo i negujemo,


Nemamo obavezu da im poklanjamo pažnju.


Ali, ostajemo uskraćeni za jedan poseban odnos.


Ako se ne vezujemo za ljude, nemamo obavezu da budemo tu za njih,


Nema straha od gubitka i povređivanja.


Ali, gubimo blago skriveno u odnosima.



Pitanje nije da li se vezivati za druge ili ne... onaj ko izabere nevezivanje bira samoću i izolaciju.

Bez obzira na razlog iz kog je neko izabrao (svesno ili nesvesno) da se ne vezuje za druge ljude, da im ne veruje i ne oslanja se na njih, takav izbor uvek ima za posledicu  osećaj praznine i nedostajanja nečeg veoma važnog.

Neko može da se fokusira na karijeru, hobi  i/ili površne kontake sa drugim ljudima, i da jednim delom sebe veruje da je zadovoljan svojim životom. Ali, postoji deo ljudskog bića koji ne može da se razvija bez istinske razmene i povezanosti sa drugim ljudskim bićima.
Mi doživljavamo sebe samo kroz istinski kontakt sa drugim bićem, i biranjem nevezivanja mi se na neki način odričemo i jednog važnog dela sebe.


Pitanje je za koga se vezivati?

Umesto izbegavanja bliskosti kao pokušaja zaštite svog ranjivog dela (svi ga imamo!) zrelije je i konstruktivnije voditi računa o tome kome dozvoljavamo da nam se približi.

Da li je to osoba koja uzvraća  privrženost? Da li je to osoba koja ume da održava i neguje odnos? Da li je to neko kome se može verovati?

Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, potrebno je neko vreme provedeno u kontaktu sa drugom osobom. Jedna izreka kaže da ne možemo reći da poznajemo nekog dok ne pojedemo kilu soli zajedno.
Ponekad iz prevelike čežnje za odnosom i bliskošću požurimo i ne damo sebi vremena da upoznamo drugu osobu. Ponekad ne verujemo svom osećaju koji nas upozorava da nismo bezbedni u tom odnosu sa tom osobom.
I onda budemo povređeni, iznevereni, odbačeni.
I zaključimo, pogrešno!, da je ipak bolje ne vezivati se.
Pravilan zaključak je da postoje ljudi kojima se ne može verovati i sa kojima nije bezbedno biti blizak. Ali, postoje i oni kojima se može verovati i sa kojima je bezbedno biti blizak!

I na koji način se vezivati?

Da li se stopiti sa drugim i utopiti u odnosu?

Ili graditi odnos čuvajući svoju individualnost, vešto balansirajući između Ja, Ti i Mi?

Kada se previše fokusiramo na odnos, mi pred drugu osobu i sam odnos stavljamo prevelike zahteve. Ako nam je samo to važno u životu, rizik od gubitka postaje prevelik. Ako izgubimo odnos gubimo sve.
Ako, sa druge strane, negujemo i ostale aspekte života (posao, hobi, prijatelji, porodica, rekreacija...) mi rasterećujemo vezu i oslobađamo je od očekivanja koja je nemoguće ispuniti- da ispuni i osmisli ceo naš život.

Koliko god su odnosi sa drugim ljudima važni, oni ne smeju da postanu jedino važni i smisao života jer tada dovodimo sebe u opasnost da gubitkom druge osobe izgubimo sve što nam je važno, smisao svog postojanja. Tada je bol zbog gubitka nepodnošljiv i tada dolazimo u iskušenje da se zauvek odreknemo vezivanja jer je "tako bezbednije".

Kada je odnos sa drugima veoma važan ali ne i jedino važan u životu, kada pored veze negujemo i druge aspekte života, tada je bezbedno vezivati se.

Samo kada postojim Ja, i kada postojiš Ti moguće je da dođe do susreta u kom se kreira zdravo, stabilno i bezbedno Mi.





Program koji je kreiran na osnovu najnovijih saznanja iz oblasti psihologije i desetogodišnje prakse u oblasti emocionalne inteligencije se sastoji iz tri jednostavne vežbe za koje je potrebno da izdvojite samo 5 -10 minuta u toku dana, u vreme koje vam odgovara, u udobnosti svog doma!

Prednosti programa "Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva" su to što se realizuje online (možete da se uključite bez obzira na to u kom gradu, državi ili kontinentu živite) i što je individualan (vežbe radite kada vama to odgovara, u udobnosti vašeg doma).


Evo šta kažu oni koji su se odlučili za program i vredno rade vežbe:

"Nastaviću da vežbam ovo, ima efekta, osećam se zadovoljno... ovo je kao neka redovna emotivna lična "higijena"... :-))"

"Ovaj program je nešto najbolje što sam uradila za sebe! Svi me pitaju da li sam se zaljubila. Odgovaram da jesam- zaljubila sam se u svoj život!"

"Vežbe su odlične i zanimljive! Ne treba mnogo vremena a rezultati se osete. Više se smejem, više stignem da uradim u toku dana i sve to radim sa mnogo više mira i zadovoljstva. Preporučujem svima!"

недеља, 28. новембар 2010.

Kako volimo? Stilovi afektivnog vezivanja

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu,
svaka nesrećna porodica,
nesrećna je na svoj način“
Lav Tolstoj




Stabilan i zadovoljavajući ljubavni odnos u značajnoj meri doprinosi kvalitetu života. To znaju svi, i oni koji uživaju u blagodetima takvog odnosa, oni kojima ljubavni odnos oduzima energiju, unosi nemir i smanjuje samopoštovanje, kao i oni koji kroz život idu sami. Primenjene u oblasti bliskih partnerskih odnosa, Tolstojeve reči bi mogle da glase ovako: svi srećni parovi liče jedan na drugi, svaki nesrećan par, nesrećan je na svoj način. Istraživanja u oblasti partnerskih odnosa pokazuju da je realnost ipak drugačija. I srećni i nesrećni parovi imaju svoje specifičnosti po kojima su jedinstveni, ali i neke karakteristike koje su im zajedničke. Postoje osobine, stavovi i ponašanja koja dovode do svrstavanja svakog para u kategoriju “srećan“,“nesrećan“ i“nešto između“. Ako sreću definišemo kao ono što osećamo prilikom ostvarenja velike i veoma važne želje a zadovoljstvo kao osećanje prilikom ispunjenja neke naše želje, koja je svakako važna ali ne i najvažnija, smatramo da je primerenije baviti se zadovoljstvom a ne srećom u bliskim partnerskim odnosima. Šta je to što karakteriše zadovoljne parove? Kako postižu skladno funkcionisanje veze koja omogućava osećaj zadovoljstva bivanja u vezi? I, jednako važno pitanje, šta je to što karakteriše nezadovoljne parove? Na koji način oni postižu da nešto potencijalno veoma lepo i prijatno pretvore u nešto neprijatno i frustrirajuće? 


Tekst je premešten ovde






петак, 15. октобар 2010.

Apu Jegede....uvek postoji neko ko misli na vas i kome ste važni...

Pre mnogo godina, dok sam još studirala, čula sam jednu lepu priču. Prijateljica mi je ispričala kako je, u potrazi za literaturom za diplomski poslala molbu na mejling listu evropskih studenata. Dobila je odgovor od Apu Jegede, iz Afrike, da nema tu literaturu ali da misli na nju i da joj želi sreću. Moja prijateljica je to doživela kao značajnu podršku, a meni je bilo dirljivo i lepo.

Kasnije, kada sam ja pisala diplomski i nailazila na slične prepreke, jedna veoma draga osoba muslimanske veroispovesti mi je rekla da se moli Alahu za mene. Bila sam dirnuta njenom pažnjom i ljubavlju.

Nekom drugom prilikom, dok sam čekala u redu ispred nekog šaltera, nepoznata žena je primetila da sam tužna i nežnim glasom mi rekla "Ne brini, biće sve u redu.“. Posle je nikada nisam srela, ali setim je se kad mi treba podrška, osetim zahvalnost i poželim joj svako dobro.

Znam još mnogo ovakvih priča, sigurna sam da ih znate i vi. Svima nam treba podrška. Zato su tu rođaci, partneri, prijatelji, poznanici... ali i neki nepoznati ljudi, možda iz dalekih krajeva, slučajni prolaznici kroz naše živote.

Setite se svake podrške koju ste dobili...od poznatih i nepoznatih ljudi...zapamtite je... podsetite se da uvek postoji neko ko misli na vas, ko vam želi dobro i sreću, neko kome ste baš vi važni.... neka to bude vaša amajlija u teškim vremenima kada osećate da ste sasvim sami, bespomoćni i nevažni... podrška je uvek tu, oko nas, važno je da smo spremni da je prepoznamo, prihvatimo i cenimo.

Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva!

Šta je emocionalna inteligencija?

Veoma rasprostranjena zabluda je da smo ili racionalni ili emotivni. Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja. To je veština korišćenja i emocija i razuma sa ciljem da se život živi na najbolji mogući način. Emocionalno inteligentni ljudi nisu uvek srećni, zadovoljni i nasmejani. Emocionalno inteligentni ljudi znaju da svaka emocija, prijatna ili neprijatna, ima svoju funkciju i da su nam sve one neophodne da bismo zaista živeli jedan potpun i stvaran život. Kao i svaka druga veština, emocionalna inteligencija može, uz manje ili veće napore, da se nauči i uvežba. Isto tako, kao i svaka druga veština, slabi ako se ne trenira redovno.


Šta znači biti emocionalno inteligentan?

Tekst je premešten ovde