Loading...

понедељак, 29. новембар 2010.

Emocionalno vezivanje- da ili ne?

Ako nemamo biljke, nemamo ni obavezu da ih zalivamo i negujemo.


Ali, ostajemo uskraćeni za mirise i boje kojim nas daruju.


Ako nemamo ljubimce, nemamo ni obavezu da ih hranimo i negujemo,


Nemamo obavezu da im poklanjamo pažnju.


Ali, ostajemo uskraćeni za jedan poseban odnos.


Ako se ne vezujemo za ljude, nemamo obavezu da budemo tu za njih,


Nema straha od gubitka i povređivanja.


Ali, gubimo blago skriveno u odnosima.



Pitanje nije da li se vezivati za druge ili ne... onaj ko izabere nevezivanje bira samoću i izolaciju.

Bez obzira na razlog iz kog je neko izabrao (svesno ili nesvesno) da se ne vezuje za druge ljude, da im ne veruje i ne oslanja se na njih, takav izbor uvek ima za posledicu  osećaj praznine i nedostajanja nečeg veoma važnog.

Neko može da se fokusira na karijeru, hobi  i/ili površne kontake sa drugim ljudima, i da jednim delom sebe veruje da je zadovoljan svojim životom. Ali, postoji deo ljudskog bića koji ne može da se razvija bez istinske razmene i povezanosti sa drugim ljudskim bićima.
Mi doživljavamo sebe samo kroz istinski kontakt sa drugim bićem, i biranjem nevezivanja mi se na neki način odričemo i jednog važnog dela sebe.


Pitanje je za koga se vezivati?

Umesto izbegavanja bliskosti kao pokušaja zaštite svog ranjivog dela (svi ga imamo!) zrelije je i konstruktivnije voditi računa o tome kome dozvoljavamo da nam se približi.

Da li je to osoba koja uzvraća  privrženost? Da li je to osoba koja ume da održava i neguje odnos? Da li je to neko kome se može verovati?

Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, potrebno je neko vreme provedeno u kontaktu sa drugom osobom. Jedna izreka kaže da ne možemo reći da poznajemo nekog dok ne pojedemo kilu soli zajedno.
Ponekad iz prevelike čežnje za odnosom i bliskošću požurimo i ne damo sebi vremena da upoznamo drugu osobu. Ponekad ne verujemo svom osećaju koji nas upozorava da nismo bezbedni u tom odnosu sa tom osobom.
I onda budemo povređeni, iznevereni, odbačeni.
I zaključimo, pogrešno!, da je ipak bolje ne vezivati se.
Pravilan zaključak je da postoje ljudi kojima se ne može verovati i sa kojima nije bezbedno biti blizak. Ali, postoje i oni kojima se može verovati i sa kojima je bezbedno biti blizak!

I na koji način se vezivati?

Da li se stopiti sa drugim i utopiti u odnosu?

Ili graditi odnos čuvajući svoju individualnost, vešto balansirajući između Ja, Ti i Mi?

Kada se previše fokusiramo na odnos, mi pred drugu osobu i sam odnos stavljamo prevelike zahteve. Ako nam je samo to važno u životu, rizik od gubitka postaje prevelik. Ako izgubimo odnos gubimo sve.
Ako, sa druge strane, negujemo i ostale aspekte života (posao, hobi, prijatelji, porodica, rekreacija...) mi rasterećujemo vezu i oslobađamo je od očekivanja koja je nemoguće ispuniti- da ispuni i osmisli ceo naš život.

Koliko god su odnosi sa drugim ljudima važni, oni ne smeju da postanu jedino važni i smisao života jer tada dovodimo sebe u opasnost da gubitkom druge osobe izgubimo sve što nam je važno, smisao svog postojanja. Tada je bol zbog gubitka nepodnošljiv i tada dolazimo u iskušenje da se zauvek odreknemo vezivanja jer je "tako bezbednije".

Kada je odnos sa drugima veoma važan ali ne i jedino važan u životu, kada pored veze negujemo i druge aspekte života, tada je bezbedno vezivati se.

Samo kada postojim Ja, i kada postojiš Ti moguće je da dođe do susreta u kom se kreira zdravo, stabilno i bezbedno Mi.





Program koji je kreiran na osnovu najnovijih saznanja iz oblasti psihologije i desetogodišnje prakse u oblasti emocionalne inteligencije se sastoji iz tri jednostavne vežbe za koje je potrebno da izdvojite samo 5 -10 minuta u toku dana, u vreme koje vam odgovara, u udobnosti svog doma!

Prednosti programa "Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva" su to što se realizuje online (možete da se uključite bez obzira na to u kom gradu, državi ili kontinentu živite) i što je individualan (vežbe radite kada vama to odgovara, u udobnosti vašeg doma).


Evo šta kažu oni koji su se odlučili za program i vredno rade vežbe:

"Nastaviću da vežbam ovo, ima efekta, osećam se zadovoljno... ovo je kao neka redovna emotivna lična "higijena"... :-))"

"Ovaj program je nešto najbolje što sam uradila za sebe! Svi me pitaju da li sam se zaljubila. Odgovaram da jesam- zaljubila sam se u svoj život!"

"Vežbe su odlične i zanimljive! Ne treba mnogo vremena a rezultati se osete. Više se smejem, više stignem da uradim u toku dana i sve to radim sa mnogo više mira i zadovoljstva. Preporučujem svima!"

15 коментара:

  1. Bez obzira na sve treba sacuvati svoju individualnost.

    ОдговориИзбриши
  2. Treba "graditi odnos čuvajući svoju individualnost, vešto balansirajući između Ja, Ti i Mi "

    ОдговориИзбриши
  3. Ne treba se ni za koga vezivati. Treba graditi odnos ljubavi to znači voleti i davati slobodu da vole i drugi, zračiti toplinom jer ljubav je osobina ljudi da vole a nevezivati se sloboda da volimo. Vezivanjem za bilo kiga ili bilo čega mi sebe sputavamo da volimo, da izražavamo pravu ljubav.

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Jelena, iznova me raduje Vaš tekst i poređenje imati ili nemati o kome brinuti... Mislim da je najvažnije upoznati sebe, svoj unutrašnji svet pa tada sa iskrenošću prema sebi praviti izbore. Svet emocija i ljubavi je izuzetan i obogaćuje naš život. Po meni lepota našeg postojanja je voleti svet oko sebe, doprinostiti sopstvenom i tuđem osećaju sreće.. Život je više težak nego lep.. pa tu dolazi ljubav u svim svojim divnim oblicima, da nam prolepša dane na Zemlji :) Pažnja, briga, lepa reč, delo .. sva pozitivna energija koju usmerimo čini nas ispunjenijima ili prema zakonu karme, vrednijima iste. Niko ne može biti zaštićen ni od "dr. str. medalje" ali bez lošeg ni dobro nema pravu vrednost. Previše reči upotrebih a želim reći 1nostavno DA, treba voleti, treba i pripadati nekome ako prvenstveno poznajemo i sami sebe, trebamo i deliti sebe jer tako se "umnožavamo".. a ako naiđu tamni trenuci treba samo pustiti i izdržati.. svet je pun ljubavi i uvek možemo potražiti novu (a usled naučene lekcije) svakako vredniju. * Davno sam negde pročitala i ostalo mi je urezano "...umrla bih istog trena ako bih znala da više nikada neću upoznati ni 1nu emociju .."

    ОдговориИзбриши
  5. ''Ravnoteža ljubavi, sposobnost da se voli ne ostajući dužan nijednoj strani, ljubav prema sebi koja nije nikome ukradena, ljubav prema drugom koja ne kastrira i ne muči sopstveno JA - to je tajna svake sreće i svakog blaženstva.''

    ОдговориИзбриши
  6. Glasam za vezivanje. Treba ti neko ko će da ti drži kraj konca po kome ćeš da se vratiš kad uđeš u lavirint da skokaš neman koja te muči. Samo postoji jedan mali problemčić, biramo u ludoj mladosti,kad samo znamo za sreću,a sreću i obest možeš da deliš sa bilo kim, a tugu i bolest samo sa posebnim(još ispadoh stihoklepac :-) )

    ОдговориИзбриши
  7. graditi odnos čuvajući svoju individualnost, vešto balansirajući između Ja, Ti i Mi :))) mislim da samo tako dvoje ljudi mogu da opstanu...ali mora da je i jako tesko...i moraju obe strane da to zele...nista ne vredi ako jedna "radi"na odnosu i razumevanju a druga "planduje"...veliki je rad ta ljubav :D

    ОдговориИзбриши
  8. Cini mi se da je biti zaista u odnosu nesto sto ucimo ceo zivot. Mnogi se plase vezivanja jer misle da ce tako izgubiti sebe... i hoce, ako nemaju jasan identitet i integritet, ali to onda nema veze sa ljubavlju i vezivanjem vec sa potrebom da se izgubimo, u drugome... Ljubav je sila uz koju se najvise razvijamo i nema, cini mi se jaceg iskustva koje nas vise motivise, da otkrivamo, saznajemo... ali svakako treba imati razvijene kapacitete za davanje, a potom i za primanje, jer kljuc je u interakciji... I naravno, prevashodno treba voleti sebe da bi uopste bili u stanju da volimo druge (zajeb je malo, rekla bih, u nasem socijalnom kontextu gde se sebicnost, koja opet nije samo negativna, i ljubav prema sebi izjednacavaju, pa nekako dodjemo do toga da je to lose, narcisoidno, sto opet nije isto...ako sebi se ne dopadamo i ne negujemo se, kako to da ocekujemo od drugih).

    ОдговориИзбриши
  9. Nešto se mislim ovako....Jedino se u zajednici može otkriti ličnost i identitet.Slobodno se povezujemo(vezujmo)i volimo bez straha da ćemo gubitkom nekoga voljenog izgubiti sve što nam je važno,to je moguće samo ukoliko volimo sebe u toj zajednici,a to onda i nije ljubav prema dugome,zar ne.Ljubav je čudo koja nam upravo to ne dozvoljava...Živelo vezivanje....
    ;-)Hermes

    ОдговориИзбриши
  10. realno, niko ne bira kada i za koga će se vezati. to dolazi, spontano, neprimetno... nema bića koje se nije vezalo za nekoga, nešto. postoje povređeni, koji drže nekakav gard, dok i njih nešto ne "tresne", pa vide da imaju nekakvu potrebu. i nema onih koji nisu sposobni da ponovo veruju, vežu se. molim lepo.

    ОдговориИзбриши
  11. Draga Jelena, volim ,ujutru kad se probudim, da procitam neki Vas text. Puno Vam hvala na pozitivnosti, savetima, otvaranju ociju..Meni Vasi textovi pomazu

    ОдговориИзбриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)