Loading...

среда, 25. септембар 2013.

Ko je važniji- ja ili ti?

Da li je važnije šta ja mislim, želim, osećam ili ono što ti misliš, želiš, osećaš?

Čije su potrebe važnije- moje ili tvoje?

Ko je važnije ljudsko biće- ja ili ti?


                                                                             


U raznim podelama ljudskih bića možemo da napravimo i onu na empate i psihopate.
Empate su oni koji saosećaju sa drugima i kojima su drugi važni, nekad čak važniji i od njih samih, a psihopate su oni kojima drugi nisu važni, gledaju samo sebe. Gaze sve pred sobom zarad ostvarenja svojih ciljeva.

Ovo nisu prave definicije i nisu u potpunosti precizne, ali poslužiće za ovaj tekst.

Tekst je premešten ovde

7 коментара:

  1. 'Pravu meru' ne mozemo precizno odrediti,ali mslm da cemo joj se mnogo lakse pribliziti ako sebi dozvolimo malo empatije,nego sto cemo postici psihopatijom. :) Veliki pozdrav,mnogo se obradujem kad mi stigne vas novi e-mail.

    ОдговориИзбриши
  2. Kada sam se razvela, moja cerka je imala 4. god. i tada su mi govorili... SAD MORAS MNOGO DA PAZIS NA DETE.. a ja sam rekla... NE SAD MORAM MNOGO DA PAZIM NA SEBE, jer samo uravnotezena i jaka, mogu da valjam svom detetu .
    Po tom principu inace funkcionisem, sebe cuvam da bih bila dobra okolini i okolina mi uzvraca na isti nacin..

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divno, čestitam i hvala što ste ovo podelili sa mnom i čitaocima bloga, sigurna sam da će nekom koristiti i biti inspiracija!

      Veliki pozdrav

      Избриши
  3. Hehe.. Volim ove teme.. Nisam psiholog, samo mama i ćerka...
    I evo odmah ću da dam odgovor: VAŽNIJE JE JA.
    Da biste odnegovali dete puno samospoznaje i samopoštovanja, spremnno da voli i da poštuje druge osobe, roditelj treba da mu pokaže važnost JA, pre nego važnost TI, jer će dete upravo kopirati naše predstave o sebi.
    Zdrava ličnost neguje sebe, a od koga će to naučiti nego od roditelja? Roditelj radja dete radi ispunjenja svojih potreba, uostalom... Ali ne sme da podredi sebe i uništava sebe zbog toga, nije dobro ni za dete ni za roditelja. Veseo , srećan roditelj pokazuje detetu da je sa roditeljstvom srećan, a ne nesrećan, da je dete na taj način željeno i dobrodošlo, da nije teret, već uživanje, nadrgradnje života, viši cilj produženja porodice koji roditelj ispunjava iz svojih pobuda.
    Odricanje je sigurno potrebno, ali potrebno je odricanje za sve što čovek želi u životu , pa i za roditeljstvo, ali to nije žrtva i distorzija, već ulaganje.
    Uloga žrtve je jako opasna, a na našim prostorima jako zastupljeni model ponašanja, čije naličje privlači naše samoljublje, a u okruženju roditeljske žrtve izrastaju zavisna deca, puna stida što postoje, nesređena i nedovršena. Najbolje se od roditelja koji glume žrtve i tako emotivno vampirišu decu - što pre odvojiti čim dete postigne neke godine da može da bude samostalno...

    ОдговориИзбриши
  4. Možda to zvuči paradoksalno, ali za povezivanje su najbolji ljudi koji cene sebe. Naime, oni mogu da pretpostave da i druge osobe imaju iste potrebe i želje i osećaj svoje važnosti i samopoštovanja, i šta bi moglo da ih povredi. Mogu da se stave u tudje cipele i da budu SAOSEĆAJNE. Onaj ko je u porodici naviknut da nije važan, lako povređuje i gazi granice drugih ljudi i odobrava gaženje svojih granica.

    ОдговориИзбриши
  5. U životu sam gotovo uvije bila empaticna,nastojala ugoditi drugima i zbog toga se često loše osjecala kad bi mi se to vratilo na ružan nacin.U ovim godinama nastojim uspostaviti ravnotežu,biti važna sebi a i drugima koliko to zaslužuju.Jedino moja djeca su još uvijek ispred mene.

    ОдговориИзбриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)