Zadovoljstvo - kreativni pristup životu

Svako je ponekad doživeo zadovoljstvo nakon oporavka od bolesti ili nezgode. Čovek, već prvog dana po uspostavljanju normalnog zdravlja, oseća ushićenje, radost što je živ. Kako je sjajno disati duboko! Kako je uzbudljivo kretati se slobodno sa lakoćom. Bolest čini da čovek postane svesniji svoga tela i važnosti dobroga zdravlja. Na žalost, svest o tome se brzo izgubi a divno osećanje koje to prati brzo izbledi. Čim osoba počne da se bavi uobičajenim aktivnostima, postaje zaokupljena poslovima koji je odvajaju od njenog tela. Postaje preokupirana događajima i objektima spoljašnjeg sveta i brzo zaboravlja otkriće da se zadovoljstvo sastoji u opažanju da je čovek pun života ovde i sada što znači ispunjen životom u telesnom smislu.

                                                                                   

Odvojivši se od tela, čovek prestaje da misli u telesnim terminima. Ignoriše prostu istinu da mora disati da bi živeo i da je onoliko življi ukoliko bolje diše. Može postati svestan s vremena na vreme da mu disanje postaje sputano, i ponekad, posebno pod stresom, može utvrditi da usmerava i zadržava dah, ali to pripisuje pažnji. Može čak priznati sa rezigniranim osmehom, da ga ubrzani tempo života guši. Međutim, sa godinama dolazi do tužnog otkrića, da se disanje, kao i druge telesne funkcije, vremenom poogoršava ukoliko se ne koristi na odgovarajući način. Jednom, kada počne otežano da diše, čovek bi dao sve da može lako da diše. On shvata da je disanje pitanje života i smrti ili tačnije da je život pitanje disanja. 
Druga jednostavna istina koja bi trebalo da bude sama po sebi jasna, jeste da se osoba izražava kroz telo isto onoliko koliko se ispoljava kroz um. Ne može se čovek podeliti na um i telo. Uprkos ove istine, sva proučavanja ličnosti koncentrišu se na um, sa relativnim zapostavljanjem tela. Telo jedne osobe mnogo govori o njenoj ličnosti. Kakvo držanje neko ima, kakav pogled, ton glasa, položaj vilice, položaj ramena, lakoća pokreta, spontanost gestova, sve to govori ne samo ko je ta osoba, nego i da li uživa u životu ili se oseća bedno i neprijatno. Možemo da zatvorimo oči pred tim ekspresijama druge osobe, na isti način na koji i ta osoba može zatvoriti svoj um za svesnost o svome telu, ali oni koji to rade, sebe obmanjuju predstavom koja nema veze sa realnošću postojanja. Istina o telu može biti bolna, ali blokiranje tog bola zatvara vrata mogućnosti za doživljavanje zadovoljstva.
Osećanje je definisano disanjem i pokretom. Organizam oseća samo ono što se kreće unutar sopstvenoog tela. Na primer, kada je ruka nepokretna duže vreme, postaje ukočena i bez osećaja. Da bi se osetljivost povratila, mora se uspostaviti kretanje. Kada je smanjeno disanje, tada je i pokretljivost celog tela umanjena. Otud je zapostavljanje disanja najefikasniji način da se spreče osećanja. Ovaj princip važi u obrnutom smeru. Onoliko koliko jake emocije stimulišu i produbljuju disanje, toliko is timulacija i produbljivanje disanja mogu izazvati jake emocije.

Aleksandar Loven
“Zadovoljstvo-kreativni pristup životu“

Celu knjigu možete da pročitate ovde.