Loading...

недеља, 28. октобар 2012.

Šta činiti kada duša boli?

Povremeno dobijam i mejlove od vas koji mi kažete da vam se sviđaju tekstovi, da vam prija da ih čitate, ali.... i dalje se vrtite u krug, problemi ostaju nerešeni, ne osećate optimizam i ne vidite rešenje svojih problema. I pitate se zašto je to tako.
Na takve mejlove odgovaram savetom da u svom okruženju potražite stručnu pomoć psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra.
Ovaj tekst pišem za vas i želim da vam posluži kao smernica i podrška u traganju za načinima da pomognete sebi i svoj život učinite zaista vrednim življenja. Sami ili uz nečiju pomoć.


                                                                                 

Tekst je premešten na ovu adresu 

12 коментара:

  1. Nije sramota imati problem, ne snalaziti se u svom životu, biti zbunjen. Nije sramota ni ne preduzeti ništa i pomiriti se sa "sudbinom". Nije sramota ali je velika šteta.

    ОдговориИзбриши
  2. Zaista se nema šta dodati na dio rečenicue "ali je velika štata" - mislim da taj dio tjera na razmišljanje i tjera da se pokrenemo i prestanemo rješenje naših problema tražiti izvan nas samih. Najgore od svega je ne pokušati.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман11. мај 2013. 21:28

    Blago vama kad ste uspjeli tako da promijenite svoje lose navike. Volio bih da svi ljudi imaju takvo razumijevanje za shvatanje drugih, kao i objektivnost.

    ОдговориИзбриши
  4. Prvo to nije "bolest", nije nikad dokazano kao "bolest", već kao poremećaj, a poremećaj je napisan na osnovu autoritativnih mišljenja psihijatara, drugo, oni nikad nisu nikoga izlječili.

    http://www.psihijatrija-ubija.info

    ОдговориИзбриши
  5. pratim vae tekstove i oni samo potvrdjuju ono sto i inace mislim i osecam... mogu slobodno reci da pripadam onim osobama koje osecaju da mogu , jos... i jos vise :D da ne kazem DOOSADNO MI JEEE :))
    Divno je sve to sto radite i praticu vas i nadalje.. samo sam nesto htela da dodam sto mi je trenutno proletelo kroz glavu, a to je...
    da ne mozemo uvek biti u top raspolozenju i da se a nekim osecajuma treba samo pomiriti, bar ja to tako radim. Ima dana kada sam lose volje.. ali ne bezim od toga, jednostavno cu sacekati da prodje.. pisem ovo zato sto primecujem da mnoge osobe za svako lose raspolozenje, odmah preduzimaju nesto... zale se, jednom recju panice.. kao da je doslo neko vreme, neko novo doba GDE SAD NE SME NISTA DA NAM FALI.. :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Daliborka, u potpunosti se slažem s vama da je nemoguće uvek biti u top formi i vrhunskom raspoloženju i slažem se da danas postoji taj pritisak da se izbegne svaka neprijatnost.
      Dugo se bavim psihologijom sreće i znam da prave, istinske sreće ne može da bude ako sebi ne dozvolimo i neprijatna osećanja kao što su tuga, ljutnja, dosada... ona nisu naši neprijatelji i znak da s nama nešto nije u redu, nego signali koji nam ukazuju na šta da obratimo pažnju.
      Veliki pozdrav

      Избриши
    2. BRAVO ! :D ma Jelena vi ste super ! Zelim vam puno uspeha u radu, od srca !!! :*

      Избриши

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)