"Ko se hvali sam se kvari."
"Skromnost je vrlina."
Tako su učili većinu nas. Da nije lepo hvaliti se, da treba biti skroman. I kada nam se neko zahvali, da treba reći "nema na čemu" ili "nije to ništa".
I kada nam neko uputi kompliment, da se treba nekako malo smerno postideti i reći "ma nije to ništa posebno."
Većina roditelja veruje da decu ne treba preterano hvaliti, "da se ne pokvare".
"Lepa ti je haljina."
"Ma stara je sto godina, kupila sam je kod Kineza za neku siću. Vidiš kako šavovi idu ukrivo."
"Odlično si to uradio!"
"Ma nije to ništa, to može svako."
"Sviđa mi se tvoja frizura, odlično ti stoji."
"Jao vidi koliki mi je izrastak, nikako da stignem do frizerke."
Poznato vam je ovo?
Sigurna sam da svako od vas može da nabroji mnoštvo ovakvih i sličnih primera.
Hvalisavost i uobraženost svakako nisu dobre osobine.
"Ja sam najnajnaj i sve što ja radim je najnajnaj i najbolja sam na svetu celom i niko mi nije ravan" odbija ljude, ali i "ja nisam ništa posebno" stav ih odbija takođe.
Iz straha da ne ispadnemo hvalisavi dešava se da odemo u drugu krajnost- minimiziranja i negiranja svega što je dobro kod nas.
Pa se onda pitamo
"Zašto se osećam tako nesigurno?"
"Zašto sam neraspoložen/a?"
"Zašto šta god da uradim ne osećam zadovoljstvo?"
Zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima i postignućima jeste dobra i poželjna osobina i stav prema sebi.
Ne samo dobra i poželjna nego i neophodna za očuvanje mentalnog zdravlja!
Tekst je premešten ovde
"Skromnost je vrlina."
Tako su učili većinu nas. Da nije lepo hvaliti se, da treba biti skroman. I kada nam se neko zahvali, da treba reći "nema na čemu" ili "nije to ništa".
I kada nam neko uputi kompliment, da se treba nekako malo smerno postideti i reći "ma nije to ništa posebno."
Većina roditelja veruje da decu ne treba preterano hvaliti, "da se ne pokvare".
"Lepa ti je haljina."
"Ma stara je sto godina, kupila sam je kod Kineza za neku siću. Vidiš kako šavovi idu ukrivo."
"Odlično si to uradio!"
"Ma nije to ništa, to može svako."
"Sviđa mi se tvoja frizura, odlično ti stoji."
"Jao vidi koliki mi je izrastak, nikako da stignem do frizerke."
Poznato vam je ovo?
Sigurna sam da svako od vas može da nabroji mnoštvo ovakvih i sličnih primera.
Hvalisavost i uobraženost svakako nisu dobre osobine.
"Ja sam najnajnaj i sve što ja radim je najnajnaj i najbolja sam na svetu celom i niko mi nije ravan" odbija ljude, ali i "ja nisam ništa posebno" stav ih odbija takođe.
Iz straha da ne ispadnemo hvalisavi dešava se da odemo u drugu krajnost- minimiziranja i negiranja svega što je dobro kod nas.
Pa se onda pitamo
"Zašto se osećam tako nesigurno?"
"Zašto sam neraspoložen/a?"
"Zašto šta god da uradim ne osećam zadovoljstvo?"
Zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima i postignućima jeste dobra i poželjna osobina i stav prema sebi.
Ne samo dobra i poželjna nego i neophodna za očuvanje mentalnog zdravlja!
Tekst je premešten ovde
Нема коментара:
Постави коментар
Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)