Loading...

четвртак, 08. март 2012.

Šta su emocije i koja je njihova funkcija?



Uverenje da su emocije nešto što nam se dešava i nad čim nemamo nikakvu kontrolu je prva i
najveća prepreka upotrebi emocija sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i profesionalnog
funkcionisanja. Prvi korak u emocionalnom učenju svakako bi trebalo da bude razumevanje
prirode i funkcije osećanja.
                                                                                       

 Emocije je moguće definisati kao reakcije bića na neko događanje
 Emocionalna reakcija se javlja na osnovu procene osobe da je došlo do za
nju važne promene u okruženju i da je ta promena afirmišuća ili ugrožavajuća po neku vrednost
date osobe. U zavisnosti od ishoda te procene javljaju se različite emocije. Ako je promena
opažena kao ugrožavajuća po neku vrednost (zaposleni koji je počeo učestalo da izostaje sa
posla) javljaju se neprijatna osećanja kao što su ljutnja (ako je procenjeno da je na situaciju
moguće uticati) ili tuga (ako je procenjeno da je na situaciju nemoguće uticati). Promena koja je
ocenjena kao afirmišuća po neku vrednost date osobe (na primer povećana produktivnost
određenog sektora) dovodi do javljanja nekog od prijatnih osećanja kao što su zadovoljstvo,
radost, sreća (intenzitet osećanja zavisi od toga u kojoj meri je data vrednost važna osobi).
Emocije imaju veoma važne funkcije u pripremanju za akciju, finom podešavanju mišljenja i
komunikaciji sa drugima .

 Jedna od funkcija emocija je priprema osobe za adaptaciju na promene. Ljutnja daje energiju potrebnu za prilagođavanje sredine ili drugih sebi, tuga omogućava prihvatanje neizbežnog gubitka, zadovoljstvo usmerava
aktivnosti prema izvoru ili objektu prijatnosti, ljubav doprinosi emocionalnom vezivanju. Iako se
često i u stručnim i u laičkim krugovima može čuti da se emocije dele na pozitivne (sreća, radost,
ljubav, zadovoljstvo) i negativne (ljutnja, tuga, zavist), takva podela je netačna i potencijalno
štetna. 
Taj način gledanja na emocije dovodi do izbegavanja neprijatnih (koje su ponekad
neophodne) i prekomerne težnje ka prijatnim (koje ponekad mogu da budu i štetne). Prikladnija
je podela na prijatne i neprijatne emocije, od kojih svaka ima neku svoju funkciju i ako je
adekvatno upotrebljena može da bude pozitivna i korisna u adaptivnom smislu. Adekvatan stav
prema emocijama je prihvatanje da su sve one u određenim kontekstima potrebne i mogu da
pomognu pojedincu ili organizaciji da se efikasno prilagodi promenama u okruženju.
Odnos emocija i mišljenja, razuma i osećajnosti, veoma dugo je posmatran kao međusobno
isključujući. Neko ili misli, ili oseća. Neko je funkcionalan sve dok mu osećanja „ne pomute
razum“. U nekim situacijama to je tačno, ali ne zato što su kriva osećanja po sebi nego zato što
osoba koja oseća dato osećanje ne ume da ga integriše u svoje celokupno funkcionisanje. Veoma
intenzivne emocionalne reakcije ponekad zaista blokiraju mišljenje, ali nekada mogu da
podstaknu proces razmišljanja blokirajući nebitne faktore i usmeravajući pažnju na faktore koji
su bitni za rešenje problema.
Kao što je duboka voda opasna za neplivača, tako su emocije opasne za ljude koji ih ne shvataju i
ne prihvataju. Emocije su korisne kada su adekvatne (kada je situacija tačno opažena,
protumačena, vrednovana, kada su intenzitet i trajanje razumljivi, kada osoba tačno opaža šta
oseća i u vezi sa čim, kada su izražene na socijalno prihvatljiv način i kada pokreću mentalne
operacije koje vode ka boljoj adaptaciji na okolnosti) i potencijalno štetne i ometajuće kada su
neadekvatne (situacija je netačno opažena, protumačena ili vrednovana, intenzitet i trajanje su
neprikladni situaciji, osoba ne zna tačno šta oseća i u vezi sa čim, izražene su na socijalno
neprihvatljiv način i ne pokreću mentalne operacije koje vode ka boljoj adaptaciji na realnu
situaciju).

Jelena Pantić

Нема коментара:

Постави коментар

Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)