Za emocije bi se moglo reći da su kao vatra, one su dobre sluge a loši gospodari. Osoba kojom gospodare emocije ih se sa razlogom plaši i čini sve što je u njenoj moći da ih izbegne. Ali, na taj način ne uspeva da se zaštiti, jer emocije su sastavni deo ljudskog bića.
Sa druge strane, osoba koja prihvata, prepoznaje i razume svoja i osećanja drugih ljudi ima na raspolaganju širok dijapazon smernica i postupaka koji vode ka punom i kvalitetnom životu. Svesne ili potisnute, emocije upravljaju energijom osobe i utiču na kvalitet svakog postupka i svake interakcije.
Menadžer koji koristi zastrašivanje kao motivaciono sredstvo nije svestan da na taj način zapravo blokira efikasnost i kreativnost svojih podređenih. Možda će zadatak biti obavljen, ali će kvalitet postignutog biti daleko ispod onog koji bi bio dostignut da je zaposleni radio sa osećajem da je cenjen i da će njegovo zalaganje biti priznato i nagrađeno.
Strah od greške povećava verovatnoću da će do grešaka doći, jer osoba umesto da se fokusira na zadatak strepi od mogućih posledica. Osećanje opuštenosti i zadovoljstva povećava kreativnost i omogućava da se celokupna energija fokusira na obavljanje zadatka i dolaženje do najboljih mogućih rešenja.
Stav rukovodstva da se privatni život i osećanja ostave na kapiji preduzeća zaposlene od ljudskih bića pretvara u robote, smanjuje njihov učinak i povećava verovatnoću da će prvom prilikom potražiti radno mesto koje ih prihvata kao ono što jesu-ljudska bića a ne mašine i roboti. Znanja o emocijama i emocionalne veštine su neophodni za kvalitetno funkcionisanje u svim sferama života. Znanje o tome šta su emocije, čemu služe i koje su zakonitosti njihovog funkcionisanja su osnova za prihvatanje emocionalnog života i integrisanje tog aspekta ljudskog bića u njegovo sveukupno funkcionisanje. Kao što neko ne može da obavlja kompleksne radne zadatke ako nije usvojio i razvio veštine govora, čitanja i pisanja, tako ne može da ih obavlja na zadovoljavajućem nivou ako nije razvio svoju emocionalnu inteligenciju. Roditelji su nas učili govoru, u školi smo učili da čitamo i pišemo, ali većinu ljudi niko eksplicitno nije učio o tome šta su emocije, čemu služe, kako nastaju i kako možemo upravljati njima.
Više od dvadeset godina istraživanja u oblasti emocionalne inteligencije i srodnih pojmova govori u prilog tome da je učenje u oblasti emocija moguće, kao i da ima smisla i koristi primenjivati ga u kompanijama i organizacijama.
Emocionalno inteligentna organizacija je, kako kaže Stiven Štajn „organizacija koja uspešno i efikasno izlazi na kraj sa promenama i postiže svoje ciljeve, a pri tom je je odgovorna i senzitivna prema svojim zaposlenima, klijentima, dobavljačima, udruženjima i društvu.“
Нема коментара:
Постави коментар
Ako vam se svideo ovaj tekst slobodno ga podelite sa prijateljima :)