Imam 39 godina, i čini mi se kao da
ponovo učim da živim. Trenutno sam u fazi pokušaja prelaska iz "stare
infantilne predstave o ljubavi" u "novu predstavu o ljubavi",
odnosno iz slike ljubavi kao "pravoj ljubavi" do predstave ljubavi
kao partnerskog odnosa-voleti i biti voljen.
Svakako da je pogrešna slika o ljubavi determinisana mnogobrojnim faktorima, i dugogodišnja "upotreba" iste je dovela do naravno loših emocioanlnih iskustava.
Moja pitanja su, ukoliko osoba želi, da li je odbacivanje stare predstave i usvajanje nove moguće u potpunosti, i koliko je vremena za to potrebno? Da li su godine starosti u usvajanju emocionalnih veština bitan faktor?
Svakako da je pogrešna slika o ljubavi determinisana mnogobrojnim faktorima, i dugogodišnja "upotreba" iste je dovela do naravno loših emocioanlnih iskustava.
Moja pitanja su, ukoliko osoba želi, da li je odbacivanje stare predstave i usvajanje nove moguće u potpunosti, i koliko je vremena za to potrebno? Da li su godine starosti u usvajanju emocionalnih veština bitan faktor?
Teško je reći koliko je vremena
potrebno za to, zavisi od osobina ličnosti, rešenosti da do promene dođe i da
se u njoj istraje, podrške okruženja, životnih okolnosti...
Zavisi i od toga koliko te predstave
odudaraju od realnosti, da li su to neka manja „iskrivljenja“ ili su potpuno
pogrešne.
S obzirom na to da se predstave o
ljubavi formiraju prvenstveno kroz odnos
sa roditeljima ili starateljima i nastaju na ranom uzrastu, one su često veoma
duboko ukorenjene i smatraju se „delom ličnosti“. Zbog toga je proces promene
najčešće dug (u pitanju su meseci ili godine), postupan, sa u početku
neprimetnim pomacima i čestim vraćanjem na staro. Veoma je važno imati ovo na umu i ne
obeshrabrivati se, jer bez obzira na prethodno iskustvo i dužinu života sa
pogrešnim predstavama, promena je moguća. Važno je biti strpljiv sa sobom i
primećivati male korake napred. Ako je neko, na primer, zbog pogrešne predstave
o sebi da „nije dovoljno voljiv“, dugo birao partnere koji to potvrđuju,
shvatio da je to uverenje pogrešno i poželeo da ga promeni pa ponovo izabrao
partnera koji nije dostupan ili ne pokazuje ljubav, mali korak napred može da
bude i to da je ta osoba postala svesna takvog izbora makon na primer tri
meseca veze umesto ranijih par godina.
Godine nisu presudan faktor u usvajanju emocionalnih
veština i promeni predstava o sebi, drugima ili odnosima. Ono što je presudno
je želja da do promene dođe, spremnost da se ulože vreme i energija i
istrajnost u tom procesu koji nije uvek lak niti prijatan.
meni je trebalo 3 godine intenzivnog rada sa life couchem,izrazite discipline u primeni novih uverenja i načina razmišljanja da bih promenila svoju predstavu o ljubavi i svoj način afektivnog vezivanja..da bih se oslobodila starih uverenja o tome da ne vredim, da nisam dovoljna..uspela sam da popunim rupu u duši koja je nastala osećajem iz detinjstva da nisam voljena od strane majke....i svaki dan tih 3 godine je vredeo jer sada više nego ikada volim sebe i svet oko sebe, uzivam u svakom danu,zahvalna sam na svemu što imam i smatram da najbolje tek dolazi u mojim 40-tim....tako da nikad nije kasno i sve je moguće..
ОдговориИзбришиHvala Bojana što si podelila svoje iskustvo, sigurna sam da će još nekog inspirisati :)
Избриши