Biti roditelj je jedna od najodgovornijih životnih uloga.
Doneti na svet jedno novo biće, stvoriti novi život, gledati kako raste, pripremiti ga za samostalan život nije ni jednostavan ni lak zadatak.
Iako je roditeljska ljubav u najvećem broju slučajeva beskrajna i iako ogroman broj roditelja svojoj deci želi sve najbolje, praksa pokazuje da izuzetno mali procenat njih uspeva u toj misiji.
Doneti na svet jedno novo biće, stvoriti novi život, gledati kako raste, pripremiti ga za samostalan život nije ni jednostavan ni lak zadatak.
Iako je roditeljska ljubav u najvećem broju slučajeva beskrajna i iako ogroman broj roditelja svojoj deci želi sve najbolje, praksa pokazuje da izuzetno mali procenat njih uspeva u toj misiji.
Tekst je premešten ovde
Bravo, kratko i jasno! Preterana zaštita roditelja dovede do toga da na kraju ne mogu jedni bez drugih, čak ni kad ta deca budu sredovečne osobe. Možda nekim roditeljima to nekad i imponuje, ali pogubno utiče na samostalnost i emotivno sazrevanje dece.
ОдговориИзбришиHvala Sasa :)
ИзбришиSvaka cast na tekstu1
ОдговориИзбришиHvala :)
ИзбришиBaš mi je drago da pišete o roditeljstvu, jer obožavam tu temu, nije ni čudo jer imam ćerku od 14 i sina od 11 godina, sa kojima sam jako zadovoljna kao majka.
ОдговориИзбришиI mogu vam reći, rešenje je u HOBIJU. Hehe, smejaćete se, ali roditelj treba da poklanja detetu pažnju, naravno, ali da bi to uradio s merom, mora da ima i zdravu granicu prema roditeljstvu. Korisno je da roditelj ima neki hobi kome se umereno posvećuje i malo skrene svoju pažnju sa dostignuća i napretka dece, da malo otpusti pritisak i očekivanja.
Lični hobi opušta i rasterećuje čoveka, uzme mu onaj višak energije, usmeri pažnju na lična dostignuća na zdrav način, i prosto čovek oseća da se manje žrtvuje za porodicu ako se i malo posveti sebi, smireniji je i nije mu samo na pameti ''uspeh'' dece počev od svakodnevnih obaveza pa do školovanja i odrastanja i razvoja u svakom smislu. Razvoj dece nikad nije idealan i po želji roditelja, NIKAD u svim domenima koje roditelj za dete priželjkuje.
Deci i ako ne kažete, oni osećaju dimenziju vaših očekivanja od njih i koliko se vaš život svodi na njih, a ta preterana očekivanja prave veliki problem.
S druge strane, smiren i zadovoljan roditelj je spreman i da odloži nekad svoje reakcije, da razmisli, jer roditeljstvo je veliki izazov. Ne treba preterivati pa sebi stvoriti još jednu dodatnu obavezu, već samo naći nešto što ispunjava čoveka lično, bez pretenzije za zaradom, bez opterećenja...
Muškarci imaju tu mnogo bolje prioritete, oni nikad u porodičnom životu ne zapuštaju svoje hobije i sport, a žene pogreše i zapuste se, onda postanu ''kraljice drame'' kad god je neki problem sa detetom, vrše pritisak na celu porodicu da deca treba da ispune njihov život.
Decu radjamo jer ih želimo, ali ona nisu dužna da ispunjavaju naše praznine. Kažem, hobi je pravo rešenje. Ne treba osećati ni grižu savesti ako se posvetimo hobiju, jer treba znati da je to mnogo bolje za porodicu već teret roditeljskog nezadovoljstva, do koga neminovno dolazi. Roditeljske želje su uvek nerealne kod dobrih roditelja koji puno žele za svoju decu, kao i roditeljski strah.
Eto, malo sam kontemplirala o ovome duže od jedne decenije :-), i hvala što ste me podstakli da iznesem svoje lično viđenje.
Hvala ti draga Ljiljana ovaj komentar i koristan dodatak tekstu! Veliki pozdrav :)
Избриши