"Ja umem u svakom novembru da napravim jun."
Mika Antić
Sve je nekako lakše i lepše kad sunce sija i toplo je. Više vremena provodimo napolju, više se krećemo, više družimo, ishrana je bogatija mineralima i vitaminima, unosimo više tečnosti. Sve to utiče na raspoloženje, lakše je biti dobro raspoložen kada nam vremenske prilike idu na ruku. Dobro raspoloženje u zimskim mesecima zahteva malo više truda. Šta sve možemo da učinimo da ublažimo efekte “meseci koji imaju slovo R u nazivu“?
Jedan od načina je svakodnevna šetnja, 20 minuta je dovoljno, najbolje po dnevnom svetlu (čak i kada je oblačno). Ovde važi princip “bolje išta nego ništa“, ako radite od 9 do 17h može i večernja šetnja, ako ne možete svakog dana, bolje je i jednom nego nijednom nedeljno. Akumuliraćete sunčeve zrake, čak i ako ih ne vidite. Snabdećete organizam kiseonikom. Izbacićete bar deo napetosti (pogotovo ako pre polaska u šetnju svesno odlučite da sve brige ostavite kod kuće....samo 20 minuta...neće propasti svet). Ojačaćete mišiće, a svakodnevni problemi se mnogo lakše nose kada telo ima snage.
Kada se spomene vežbanje, prva asocijacija je najčešće odlazak u teretanu ili neki studio za rekreaciju, par puta nedeljno, po par sati....pa još oprema....sve to košta, a kriza je....pa izlaganje pogledima drugih, a slavska trpeza je ostavila traga na vašoj liniji...“Ne, hvala“ je najčešći odgovor. Ili “kad se steknu bolji uslovi“. Zapravo je dovoljno desetak minuta najobičnijih vežbi razgibavanja i istezanja (koje smo svi učili još u osnovnoj školi) da se organizam razmrda i pokrene a vaše raspoloženje popravi za par jedinica. Pod uslovom da se ne pripremate za Olimpijadu, nego vam je cilj popravljanje i održavanje dobrog raspoloženja, kontinuitet i minimalno ulaganje su sasvim dovoljni. I vrapci znaju da su ishrana bogata vitaminima i mineralima i unošenje dovoljnih količina tečnosti važni za zdravlje i dobro raspoloženje, ali...koliko često vodimo računa o tome u svakodnevnom životu?
Evo i nekoliko “psiholoških trikova“ za popravljanje raspoloženja:
-okružite se toplim bojama
-slušajte “letnju“, veselu muziku
-plešite, pevajte
-družite se sa pozitivnim ljudima, izbegavajte koliko god je to moguće one “negativce“
-gledajte fotografije sa letovanja
-zamišljajte ovogodišnje letovanje, maštajte o tome
Više pažnje je svesno i namerno posvećeno “nepsihološkim“ faktorima koji utiču na raspoloženje, jer se oni često zaboravljaju i njihov uticaj se zanemaruje. Bez obzira na to koliko “radili na sebi“, ako nemate dovoljno kiseonika, dovoljno sunčeve svetlosti i zanemarujete svoje telo, raspoloženje neminovno ide u minus.
Mika Antić
Sve je nekako lakše i lepše kad sunce sija i toplo je. Više vremena provodimo napolju, više se krećemo, više družimo, ishrana je bogatija mineralima i vitaminima, unosimo više tečnosti. Sve to utiče na raspoloženje, lakše je biti dobro raspoložen kada nam vremenske prilike idu na ruku. Dobro raspoloženje u zimskim mesecima zahteva malo više truda. Šta sve možemo da učinimo da ublažimo efekte “meseci koji imaju slovo R u nazivu“?
Jedan od načina je svakodnevna šetnja, 20 minuta je dovoljno, najbolje po dnevnom svetlu (čak i kada je oblačno). Ovde važi princip “bolje išta nego ništa“, ako radite od 9 do 17h može i večernja šetnja, ako ne možete svakog dana, bolje je i jednom nego nijednom nedeljno. Akumuliraćete sunčeve zrake, čak i ako ih ne vidite. Snabdećete organizam kiseonikom. Izbacićete bar deo napetosti (pogotovo ako pre polaska u šetnju svesno odlučite da sve brige ostavite kod kuće....samo 20 minuta...neće propasti svet). Ojačaćete mišiće, a svakodnevni problemi se mnogo lakše nose kada telo ima snage.
Kada se spomene vežbanje, prva asocijacija je najčešće odlazak u teretanu ili neki studio za rekreaciju, par puta nedeljno, po par sati....pa još oprema....sve to košta, a kriza je....pa izlaganje pogledima drugih, a slavska trpeza je ostavila traga na vašoj liniji...“Ne, hvala“ je najčešći odgovor. Ili “kad se steknu bolji uslovi“. Zapravo je dovoljno desetak minuta najobičnijih vežbi razgibavanja i istezanja (koje smo svi učili još u osnovnoj školi) da se organizam razmrda i pokrene a vaše raspoloženje popravi za par jedinica. Pod uslovom da se ne pripremate za Olimpijadu, nego vam je cilj popravljanje i održavanje dobrog raspoloženja, kontinuitet i minimalno ulaganje su sasvim dovoljni. I vrapci znaju da su ishrana bogata vitaminima i mineralima i unošenje dovoljnih količina tečnosti važni za zdravlje i dobro raspoloženje, ali...koliko često vodimo računa o tome u svakodnevnom životu?
Evo i nekoliko “psiholoških trikova“ za popravljanje raspoloženja:
-okružite se toplim bojama
-slušajte “letnju“, veselu muziku
-plešite, pevajte
-družite se sa pozitivnim ljudima, izbegavajte koliko god je to moguće one “negativce“
-gledajte fotografije sa letovanja
-zamišljajte ovogodišnje letovanje, maštajte o tome
Više pažnje je svesno i namerno posvećeno “nepsihološkim“ faktorima koji utiču na raspoloženje, jer se oni često zaboravljaju i njihov uticaj se zanemaruje. Bez obzira na to koliko “radili na sebi“, ako nemate dovoljno kiseonika, dovoljno sunčeve svetlosti i zanemarujete svoje telo, raspoloženje neminovno ide u minus.
Jako lepo; bas` za mene...
ОдговориИзбриши