Moć saosećanja

Srbija je ovih dana zavejana i jako je hladno. Ali, život ide svojim tokom i neke stvari, kao što je odlazak u nabavku, moraju da se obavljaju. Kase jednog velikog supermarketa se nalaze u blizini vrata koja se svaki čas otvaraju da bi neko ušao ili izašao, a zajedno sa kupcima ulaze i talasi hladnog vazduha. Prodavačica na kasi najbližoj vratima je u zimskoj jakni, vidno nervozna i ljuta. Ljutnja i neraspoloženje se šire oko nje, kao oblak, i prenose se na kupce u redu. Namrštena je, govori odsečno i artikle koje je otkucala baca u deo za pakovanje. Kupci, jedan po jedan, uzvraćaju istom merom, mrštenjem i nervoznim pakovanjem svojih stvari u kese. U trenutku kada prodavačica baca stvari koje je jedna mlada žena kupila, ona nežnim glasom kaže „Hladno je ovde, verujem da Vam je teško, ali ja nisam kriva za to, molim Vas nemojte tako da se ophodite prema meni“. Prodavačica je prvo ljutito pogleda, izgleda kao da je spremna da počne da viče, ali se odjednom opusti i samo kaže „Jeste, smrzla sam se.“ Mlada žena kaže „Žao mi je što je tako“, i pri tom i dalje zvuči toplo i iskreno. Prodavačica se osmehne i deluje nekako opuštenije. Kupci u redu saosećajno klimaju glavom i atmosfera je odjednom mnogo opuštenija. Mlada žena odlazi praćena zahvalnim osmehom prodavačice, kojoj kupci u redu upućuju saosećajne poglede i osmehe. I dalje je hladno i hladan vazduh svako malo šiba, ali istovremeno se u vazduhu oseti i neka neobična toplina. Toplina ljudske saosećajnosti.
                                                             
Ista ta mlada žena, ili neko drugi, je mogla da kaže „Nemaš pravo da na meni istresaš svoje neraspoloženje! Sad ću da ti pokažem, gde je šef? Gde je knjiga utisaka?“. I recimo da su se stvari odigrale po tom drugom scenariju, recimo da je šef opomenuo ili kaznio prodavačicu...možda bi se više trudila da suzbije svoje neraspoloženje, da ga ne pokaže. Ali ono bi i dalje ostalo u njoj, i dalje bi, mada manje primetno, lebdelo oko nje. Ali, na sreću, bar u ovoj situaciji se to nije dogodilo.

U ovoj situaciji su i prodavačica i kupci u redu dobili veoma važnu lekciju o moći saosećajnosti i lepe reči. A krenuli su samo da kupe hleb, kafu i toalet papir. Prilike za učenje i vežbanje mnogo toga, pa i emocionalne inteligencije, su svakodnevno tu, oko nas. Važno je da budemo otvoreni za učenje i razvoj i spremni da prihvatimo lekcije koje nam se nude.

Jelena Pantić