Šta je faktor sreće?

Svi znamo nekog ko "baš ima sreće", okolnosti mu nekako uvek idu na ruku i želje mu se kao nekom čarolijom ostvaruju.

Takođe, svi znamo i ljude koji "baš nemaju sreće", sve im nešto ide nizbrdo, svaki plan im se nekim čudom izjalovi, kao da ih je "neko uvračao".

Da li se rađamo pod"srećnim", "nesrećnim" ili "ni srećnim ni nesrećnim" zvezdama?

Ili možda ipak imamo uticaja na to koliko će nas sreća pratiti u životu?

                                                                           

                                                                       

Kada malo pažljivije slušamo one koji su "srećkovići", čujemo sledeće:

-umeju da prepoznaju i iskoriste okolnosti koje im idu na ruku,

-umeju da naprave okolnosti koje im idu na ruku,

-oslanjaju se na sebe i svoje sposobnosti, ne čekaju da im sreća zakuca na vrata,

-traže i dobijaju pomoć i podršku od drugih,

-u kontaktu su sa svojim željama i potrebama

-kada nešto žele, pitaju se na koji način to da ostvare

-kada ne uspeju traže uzroke u sebi i način da sledeći put to isprave...

"Baksuzi" nam govore sledeće:

-čekaju da im se sreća konačno osmehne,

-ljute se kada im okolnosti ne idu na ruku,

-nisu svesni svojih sposobnosti i potencijala,

-od drugih ili ne traže ništa ili traže da rešavaju probleme umesto njih,

-ne usuđuju se da žele, da se ne bi razočarali,

-ne prepoznaju svoje potrebe

-kada nešto ipak požele, pasivno čekaju "ispunjenje želje",

-kada ne uspeju krive druge i "lošu sreću"...

Možda se ipak ne kaže slučajno da "sreća prati hrabre"...

Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva!

Kako da kažem šta mi smeta a da ne povredim drugu osobu?

Bez obzira na to koliko ste usklađeni s nekim, koliko dobro i dugo  se poznajete, koliko se vi i druga osoba trudite da ugodite i budete dobri jedno prema drugom.... neminovno je da svako ponekad radi/uradi nešto što nam zasmeta. I često se događa da druga osoba i ne zna da nam nešto smeta.

                                                                                      

Kako reći šta nam smeta a da pri tom ne povredimo drugu osobu?

• prvo, budite svesni šta je to što vam smeta i zašto vam smeta

Ovo je važno da biste drugoj osobi mogli jasno da prenesete poruku.

Primer: Prijatelj stalno kasni.

Umesto da kažete "Ti mene ne poštuješ!" ili "Ti si neodgovoran", recite "Smeta mi to što si poslednjih nekoliko puta kasnio na sastanak."

• razmislite o tome šta tačno želite da druga osoba promeni u ponašanju.

"Voleo bih da dolaziš na vreme."  ili "Volela bih da mi javiš da ćeš kasniiti."

• izaberite pravo vreme i mesto, razmislite o tome kada i gde će druga osoba biti spremna da vas sasluša i zaista čuje.

Nemojte saopštavati šta vam smeta kada ste vi ili druga osoba u žurbi, neraspoloženi, kada nemate dovoljno vremena ili energije za razgovor i ispravljanje eventualnih nesuglasica.

• recite blagovremeno, nemojte čekati da druga osoba sama shvati, nemojte očekivati da vam neko čita misli. Ako to čekate predugo može se dogoditi da vam se "nakupi"  i da odreagujete preterano burno. Takođe, može se desiti da se "nakupi" previše toga i da bude kasno da se odnos popravlja.

• koristite "sendvič" tehniku: recite nešto lepo, šta vam se sviđa kod te osobe, zatim šta vam smeta i ponovo nešto lepo.

"Volim da se družim stobom, sviđa mi se kod tebe to što me razumeš i što mi pomažeš oko računara. Smeta mi to što često kasniš, volela bih da ubuduće dolaziš na vreme, ili bar da mi na vreme javiš da ćeš kasniti. Verujem da ćeš razumeti zašto ovo govorim i da ćemo nastaviti lepo da se družimo."

• nemojte da koristite "uvek" i "nikad", tako ćete samo navesti drugu osobu da se oseti napadnuto i da se brani. Navedite konkretne situacije u kojim vam je neko ponašanje zasmetalo.

Kao što znamo, vežba čini majstore... setite se nekoliko stvari koje vam smetaju kod vama bliskih i dragih osoba... zapišite i pokušajte da ih formulišete na najbolji mogući način... izaberite pravo vreme i pravo mesto i recite... budite spremni da saslušate... budite spremni da čujete i šta drugoj osobi smeta u vašem ponašanju.

Kako uspostaviti harmonične odnose sa drugim ljudima?

"Nezrela ljubav kaže: volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: trebam te jer te volim." Erih From

                                                                             

Koja je razlika?

Razlika je u odnosu sredstva i cilja.

Martin Buber razlikuje dve vrste odnosa među ljudima: Ja-To i Ja-Ti.

U prvoj vrsti odnosa, Ja-To, druga osoba nam je sredstvo za ostvarenje nekog našeg cilja, zadovoljenje neke naše potrebe (smanjenje nesigurnosti, beg od usamljenosti,prevoz, materijalna podrška, slušanje, saveti...)...u takvoj vrsti odnosa u fokusu smo mi sami,druga osoba je tu kao sredstvo zadovoljenja naših potreba.

Pomaganje i služenje drugima je u određenoj meri neophodno da bismo funkcionisali kao društvo. Ali, nije dovoljno i štetno je ako je samo tako.

                                                                        

U drugoj vrsti odnosa, Ja-Ti, jedini cilj je autentičan kontakt i susret sa drugim bićem. Jednostavno zajedničko postojanje, bez plana, programa i cilja. Razmena i deljenje datog trenutka. Razmena i deljenje onoga što jesmo i što jeste u nama u datom trenutku. To može da bude razgovor o omiljenim ukusima, mirisima....ili deljenje životnih događaja i doživljaja istih...deljenje misli i osećanja...

Nemoguće je neprestano biti u Ja-Ti odnosu, za zdrav i harmoničan život važno je uspostavljati ravnotežu između Ja-Ti i Ja-To odnosa sa drugima. Važno je stvoriti vreme i prostor da se Ja-Ti odnos dogodi povremeno i emocionalno nahrani učesnike.

Ovo važi za sve ljudske odnose....prijateljske, partnerske, porodične, u manjoj meri i ređe i poslovne.
Harmonija se uspostavlja uravnotežavanjem Ja-To i Ja-Ti odnosa, činjenjem za druge, ali i jednostavnim obraćanjem pažnje na njih. Prihvatanjem da neko nešto čini za nas i dozvoljavanje odabranima (onima sa kojima se osećamo bezbedno) da dopru do nas i vide i osete suštinu našeg bića. 

Upotrebi moć svog uma i ostvari svoje ciljeve!