Da li muškarci stvarno vole zle bezosećajne
žene koje ih koriste i manipulišu njima?
Da li žene zaista vole bezosećajne muškarce
koji ih se sete samo kada im nešto (pažnja, potvrda, seks, razonoda...) treba?
Knjiga „Zašto muškarci vole kučke?“ je
podigla mnogo prašine i postala bestseler. Mnogi su je osudili bez čitanja, samo na osnovu naslova. Ali „kučka“ u toj knjizi je šaljiv
naziv, ono što autorka govori je da muškarci vole žene koje poštuju sebe i
svoje potrebe, ali poštuju i njih.
Da li svi muškarci vole takve žene? Ne baš,
postoje muškarci koji iz raznoraznih razloga vole žene koje se odreknu svega
zarad uloge „njegove voljene“. A postoje i oni koji, takođe iz raznoraznih
razloga, vole žene koje ih kinje, ponižavaju, zavlače i igraju se njihovim osećanjima.
Ali, postoje i muškarci koji vole baš takve
žene. Žene koje vode računa o sebi, ali i o drugima. Žene koje cene i svoja i
tuđa osećanja, vreme, potrebe, želje...
Isto važi i za žene. Neke žene žele
prinčeve, neke konje, ali postoje i žene koje žele muškarce od krvi i mesa. Muškarce
sa vrlinama i manama. Muškarce sa dobrim i lošim danima. Muškarce sa usponima i
padovima.
Najkraće rečeno- pogrešno je i opasno
donositi tako ekstremne zaključke na osnovu jednog ili nekoliko iskustava.
Nisu svi muškarci isti!
Nisu sve žene iste!
I jednih i drugih ima i dobrih i loših. Na nama
je da učimo na sopstvenim greškama i da pažljivo biramo partnere. Ali isto
tako, na nama je 50% odgovornosti za to kakva će veza biti.
Jedna izreka kaže „Ako me neko jedno
prevari-sram ga bilo! Ako me neko drugi put prevari-sram me bilo!“. Ili, jezikom
transakcione analize, kada jednom izaberete partnera/ku koji nije dobar za vas
i prema vama, to može da bude slučajnost. Kada drugi put izaberete takvog
partnera/ku, to može da bude koincidencija. Ali, kada treći, četvrti, n-ti put
izaberete nekog ko je loš prema vama i za vas- to je psihološka igra! Psihološka
igra služi tome da svojim rezultatima potvrdi naša uverenja o sebi, drugima i
svetu. U ovom slučaju o ljubavnim vezama i suprotnom polu.
Takva uverenja stičemo na veoma ranom uzrastu, na osnovu toga kako su se odrasli ponašali prema nama ali i posmatrajući međusobne odnose odraslih osoba u našem najbližem okruženju.
I umesto da tada zaključite:
„Svi muškarci su isti!“ ili
„Sve žene su iste!“ ili
„Dosta sam bila dobra, prema sledećem ću
biti kučka!“ ili
„Dosta sam bio dobar, prema sledećoj ću da
budem grub!“
Zapitajte se:
„Koja su moja uverenja o muškarcima/ženama?“,
„Da li verujem da zaslužujem ljubav?“,
„Da li verujem da sam dovoljno dobar/dobra?“...
Umesto proglašavanja suprotnog pola lošim,
umesto nadmetanja i borbe, izaberite da, razmišljajući, čitajući, kroz
razgovore sa prijateljima ili rad sa psihoterapeutom, preispitate svoja
uverenja i da ona destruktivna i dečja zamenite konstruktivnim i realističnim.