Veoma rasprostranjena zabluda je da smo ili racionalni ili emotivni. Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja.
Naučite kako da vaša osećanja rade za vas, a ne protiv vas!
Jelena Pantić
Želite da budete uspešni u svemu što radite?
Da vas na putu do uspeha prati mirno more?
Da sve okolnosti idu vama na ruku?
Da ne bude prepreka na vašem putu?
Da li je moguće u zemlji Srbiji ostvariti svoje snove, raditi ono što voliš i uspeti bez veze i protekcije, samo zahvaljujući talentu, radu, kreativnosti i istrajnosti?
Neko će reći da nije moguće. Da se uspeva samo preko veze, samo na nepošten način, samo kroz pravljenje kompromisa sa tajkunima i političarima. Postići uspeh svojim radom i čistog obraza? Ta `ajte molim vas!!! Ta di vi živite???
Novosadski bend The Frajle su dokaz da jeste moguće! :) To su četiri vredne i talentovane devojke koje od mora istih takvih izdvaja to što su bile spremne da rade na tome da svoje snove i ostvare.
Ovo su te devojke :) Toliko su uspešne da imaju i svoj Frajlomobil! :)
A ovo je njihov prvi spot!
Neko će sad reći "Ko zna čije su, ko im je sve to namestio, kome i koliko su platile."
Imala sam tu sreću da studiram sa frajla Nenom i da upoznam frajla Jelu, da uživam u njihovoj muzici dok su još svirale obrade po novosadskim klubovima i pratim njihov put do zvezda koje blistaju ali i čvrsto stoje na zemlji - nastavljaju da sanjaju i vredno rade na ostvarenju svojih snova :)
Znam koliko vole muziku, koliko su želele da im to bude posao, koliko uživaju dok su na sceni i kako se taj entuzijazam i ta životna radost prenose na publiku.
Znam i koliko su radile da stignu tu gde su sad. Znam i da se nisu obeshrabrile u potrazi za izdavačem, da su postale poznate van okvira Novog Sada tako što su svoje originalne obrade različitih muzičara postavljale na You Tube.
A mogle su, "kao sav normalan svet", da govore "strašno, strašno....niko ovde ne ceni prave vrednosti."
Nisu čekale da se pojavi neko ko će da "ceni prave vrednosti" nego su pronašle način da svoje vrednosti promovišu.
Devojke, hvala vam za divnu muziku i inspiraciju! :)
Sad će opet neko možda reći "Ma pričaj ti to nekom drugom! Jesi bila s njima sve vreme? Jesi sigurna da nisu u nekoj stranci? Nisi? Nemoj onda da mi prosipaš optimizam, znam ja gde živim i kako stvari stoje!"
Dobro, priznajem da nisam bila njihova senka i da nam možda ipak one samo pričaju priče.
Dokaz broj dva je ovaj blog na kom ste trenutno. Postoji od 2010. godine i do ovog trenutka je posećen 863 951 puta!
Dobro, dosta ljudi je do sada čitalo ove tekstove, i? Kakva korist od toga?
To sam se i ja pitala- imate li vi koji čitate neku korist od toga? Pa sam umesto da gubim vreme na takva pitanja, pitala one koji mogu da mi odgovore- vas! :)
Evo šta sam saznala na osnovu odgovora vas 215 koji ste bili ljubazni da popunite anketu:
Nisam ni razmišljala o tome. Nekako sam osećala da je to put do ostvarenja mog cilja i sna- da pišem tako da drugi imaju koristi od toga. Da i ja nekom budem podrška u ličnom razvoju i teškim situacijama, kao što su meni bili neki pisci. Da i ja nekom ulijem nadu da život može da bude mnogo lepši, i da ukažem na načine i puteve do takvog života.
Ovo su samo dve priče, ima ih mnogo, ali smo nekako skloniji tome da se prepustimo lošoj klimi u medijima i dozvolimo im da nas obeshrabre.
Slobodno primere za koje znate napišite u komentarima, čitanje ovakvih priča je ono što nas motiviše da nastavimo i ostanemo verni sebi čak i kad sve ukazuje na to da je nemoguće.
I za kraj, pitanja:
Koji je vaš san? Onaj najdublji, koji se bojite da sanjate? (ne morate mi reći, priznajte sebi, biće dovoljno :))
Kako sebe sprečavate da ga ostvarite? Kojim mislima, strahovima i zabludama?
Šta ste spremni da uradite da ostvarite svoje snove?
Ovo je autorski tekst, ako želite da ga podelite sa čitaocima svog bloga, sajta ili portala slobodno to uradite, ali onako kako to pristojnost i pravni sistem nalažu: uz navođenje imena autora i postavljanje linka ka izvoru teksta. Hvala :)
Mačevaoca Matajuro Jagjua poslao je otac da uči kod učitelja Bonzoa.
“Ako vredno radim, koliko će mi biti potrebno da postanem učitelj?” - upitao je Matajuro.
“Deset godina”, rekao je Bonzo.
“Ako radim napornije”, rekao je učenik, “koliko će mi onda biti potrebno?”
Bonzo je procenio oko trideset godina.
“Zašto sad to?” – rekao je Matajuro. “Prvo kažete deset, a sada trideset godina. Istrpeću bilo kakav napor da u najkraćem vremenu ovladam ovom veštinom.”
“Pa”, rekao je Bonzo, “u tom slučaju biće potrebno da sa mnom ostaneš sedamdeset godina. Neko ko se toliko žuri da dođe do rezultata retko uči brzo.”
Greške, neuspesi i promašaji su sastavni deo života. Jedini način da izbegnete grešku je da ne radite ništa. A to je najveća moguća greška koju možete da napravite. Na taj način propuštate da živite život u potpunosti i propuštate prilike da učite i da se razvijate.
Više nije nikakva novost da zahvalnost leži u osnovi istinske sreće i blagostanja.
loških gluposti!"
Ako zahvalnost leži u osnovi istinske sreće i blagostanja, a ja sam zahvalna za sve što imam, kako to da i dalje ne osećam istinsku sreću i blagostanje???
Ili ta teorija o zahvalnosti nije tačna ili možda sa mnom nešto nije u redu. Možda to važi za neke druge ljude, a za mene ne.
A možda ne umem da budem zahvalna? Kako se to uopšte radi? Kako se postaje zahvalan?
"Znala sam da će tako biti! Rekao je da će zvati i ništa."
"Jesam ti rekao? Posao se dobija preko veze, neću više ni da idem na razgovore, to je gubljenje vremena."
"Mislila sam da je on drugačiji, ali nije. Sve je bilo super dok nismo spavali. Posle je nestao bez traga. Svi su oni isti!"
"Sve sam joj dao, bio pažljiv, nežan, slušao je. Ostavila me zbog onog Milutina koji ne zna dve da sastavi ali vozi džipa. Današnje devojke gledaju samo novac."
"Znala sam da neću položiti taj ispit. Niko još nije položio iz prvog puta."
Pobednici imaju razne potencijale. Za njih postignuće nije najvažnija stvar. Ali autentičnost jeste. Autentični čovek doživljava sopstvenu stvarnost tako što zna, biva i postaje uverljiv. On ume da reaguje. Autentični ljudi razvijaju svoju neponovljivu jednistvenost i poštuju jedinstvenost drugih.
Golub koji na ksilofonu svira američku himnu-zvuči neverovatno ali je istinito.
Kako?
Jedan američki psiholog se dosetio da kompoziciju podeli na manje delove, učio je goluba da prvo kljucne prvu notu i nagrađivao ga za svaki uspešan pokušaj. Zatim je prešao na drugu, a nagrada je sledila kada bi obe note bile tačno "odsvirane".... i tako do kraja kompozicije. Ova metoda se stručno zove metoda aproksimacije, ili približavanja cilju.
