Emocionalna inteligencija u kompanijama i organizacijama

Za emocije bi se moglo reći da su kao vatra, one su dobre sluge a loši gospodari. Osoba kojom gospodare emocije ih se sa razlogom plaši i čini sve što je u njenoj moći da ih izbegne. Ali, na taj način ne uspeva da se zaštiti, jer emocije su sastavni deo ljudskog bića.

 Sa druge strane, osoba koja prihvata, prepoznaje i razume svoja i osećanja drugih ljudi ima na raspolaganju širok dijapazon smernica i postupaka koji vode ka punom i kvalitetnom životu. Svesne ili potisnute, emocije upravljaju energijom osobe i utiču na kvalitet svakog postupka i svake interakcije.

Menadžer koji koristi zastrašivanje kao motivaciono sredstvo nije svestan da na taj način zapravo blokira efikasnost i kreativnost svojih podređenih. Možda će zadatak biti obavljen, ali će kvalitet postignutog biti daleko ispod onog koji bi bio dostignut da je zaposleni radio sa osećajem da je cenjen i da će njegovo zalaganje biti priznato i nagrađeno.

 Strah od greške povećava verovatnoću da će do grešaka doći, jer osoba umesto da se fokusira na zadatak strepi od mogućih posledica. Osećanje opuštenosti i zadovoljstva povećava kreativnost i omogućava da se celokupna energija fokusira na obavljanje zadatka i dolaženje do najboljih mogućih rešenja.

 Stav rukovodstva da se privatni život i osećanja ostave na kapiji preduzeća zaposlene od ljudskih bića pretvara u robote, smanjuje njihov učinak i povećava verovatnoću da će prvom prilikom potražiti radno mesto koje ih prihvata kao ono što jesu-ljudska bića a ne mašine i roboti. Znanja o emocijama i emocionalne veštine su neophodni za kvalitetno funkcionisanje u svim sferama života. Znanje o tome šta su emocije, čemu služe i koje su zakonitosti njihovog funkcionisanja su osnova za prihvatanje emocionalnog života i integrisanje tog aspekta ljudskog bića u njegovo sveukupno funkcionisanje. Kao što neko ne može da obavlja kompleksne radne zadatke ako nije usvojio i razvio veštine govora, čitanja i pisanja, tako ne može da ih obavlja na zadovoljavajućem nivou ako nije razvio svoju emocionalnu inteligenciju. Roditelji su nas učili govoru, u školi smo učili da čitamo i pišemo, ali većinu ljudi niko eksplicitno nije učio o tome šta su emocije, čemu služe, kako nastaju i kako možemo upravljati njima.

 Više od dvadeset godina istraživanja u oblasti emocionalne inteligencije i srodnih pojmova govori u prilog tome da je učenje u oblasti emocija moguće, kao i da ima smisla i koristi primenjivati ga u kompanijama i organizacijama.

 Emocionalno inteligentna organizacija je, kako kaže Stiven Štajn „organizacija koja uspešno i efikasno izlazi na kraj sa promenama i postiže svoje ciljeve, a pri tom je je odgovorna i senzitivna prema svojim zaposlenima, klijentima, dobavljačima, udruženjima i društvu.“

Upotrebi moć svog uma i ostvari svoje ciljeve!

Tri puta do istinske sreće

Kako postići stanje istinske sreće? I da li je to uopšte moguće?

Psiholog Martin Selidžmen je mnogo vremena posvetio traženju odgovora na ovo pitanje, sproveo mnogo istraživanja sa velikim brojem ispitanika i došao do zaključka da postoje tri vrste srećnog života, a to su:

-prijatan život, koji podrazumeva zadovoljstva, ugađanje sebi i momentalna zadovoljstva,

-dobar život, koji se ogleda u postizanju ciljeva, sticanju stvari koje želimo i ispunjavanju želja i

-smislen život, znači pripadati i služiti nečemu većem od naših ličnih želja i zadovoljstava.

Istinska sreća se postiže kombinovanjem sva tri načina  života i za posledicu ima življenje života koji nazivamo ispunjenim.

Dakle, obavezna mala trenutna zadovoljstva, ali ne samo to.

Obavezna posvećenost postizanju ciljeva, ali ni to nije dovoljno.

Obavezna posvećenost višim vrednostima, bližnjima i čovečanstvu.

Želite da živite istinski srećan i ispunjen život?

Naravno, svi to želimo. Ali, samo mali broj ljudi je spreman da se posveti građenju i negovanju takvog života za sebe.

Želja je neophodna, ali nije dovoljna.

Želeti istinski srećan i ispunjen život  i čekati da se to nekako dogodi je isto kao poželeti da napravimo tortu i čekati da se ona sama stvori ispred nas. Ne ide tako.

I  kao što za pravljenje torte prvo krećemo od liste sastojaka i načina pripreme, tako je za srećan život potrebno napraviti spisak neophodnih sastojaka i načina pripreme.

Sledeća pitanja mogu vam pomoći da sastavite svoj recept za sreću:

-Šta je to u čemu najviše uživam? Šta mi prija? Čemu se radujem?(napravite najduži mogući  želim spisak i povremeno ga dopunjavajte...uvek ima više nego što u početku mislimo)

-Koji su moji ciljevi? Šta je to što želim da postignem? Šta je to što želim da imam? (ponovo, napravite najduži mogući spisak vaših želja i ciljeva, a zatim još jedan, sa svim mogućim načinima na koje možete da ih postignete...i još jedan, sa što više svakodnevnih aktivnosti i malih koraka koji će vas voditi ka ostvarenju ciljeva i ispunjenju želja)

-Kome/čemu mogu i želim da pripadam? Kako mogu da budem od koristi drugima? Šta je to što me čini da se osećam ispunjeno? ( i još jedan spisak-koji su mogući načini i konkretni postupci da to svakodnevno ili makar što ćešće činim?)

Možda će vam trebati neko vreme da pronađete svoje odgovore na ova pitanja, i možda malo lutanja u potrazi za načinima da konkretuzujete odgovore.

Ako vam to deluje kao prevelik i težak posao, postavite sebi pitanje:

„Da li zaista želim da živim srećan i ispunjen život?“

Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva!

Pratite me i na Tviteru :)

Moć saosećanja

Srbija je ovih dana zavejana i jako je hladno. Ali, život ide svojim tokom i neke stvari, kao što je odlazak u nabavku, moraju da se obavljaju. Kase jednog velikog supermarketa se nalaze u blizini vrata koja se svaki čas otvaraju da bi neko ušao ili izašao, a zajedno sa kupcima ulaze i talasi hladnog vazduha. Prodavačica na kasi najbližoj vratima je u zimskoj jakni, vidno nervozna i ljuta. Ljutnja i neraspoloženje se šire oko nje, kao oblak, i prenose se na kupce u redu. Namrštena je, govori odsečno i artikle koje je otkucala baca u deo za pakovanje. Kupci, jedan po jedan, uzvraćaju istom merom, mrštenjem i nervoznim pakovanjem svojih stvari u kese. U trenutku kada prodavačica baca stvari koje je jedna mlada žena kupila, ona nežnim glasom kaže „Hladno je ovde, verujem da Vam je teško, ali ja nisam kriva za to, molim Vas nemojte tako da se ophodite prema meni“. Prodavačica je prvo ljutito pogleda, izgleda kao da je spremna da počne da viče, ali se odjednom opusti i samo kaže „Jeste, smrzla sam se.“ Mlada žena kaže „Žao mi je što je tako“, i pri tom i dalje zvuči toplo i iskreno. Prodavačica se osmehne i deluje nekako opuštenije. Kupci u redu saosećajno klimaju glavom i atmosfera je odjednom mnogo opuštenija. Mlada žena odlazi praćena zahvalnim osmehom prodavačice, kojoj kupci u redu upućuju saosećajne poglede i osmehe. I dalje je hladno i hladan vazduh svako malo šiba, ali istovremeno se u vazduhu oseti i neka neobična toplina. Toplina ljudske saosećajnosti.
                                                             
Ista ta mlada žena, ili neko drugi, je mogla da kaže „Nemaš pravo da na meni istresaš svoje neraspoloženje! Sad ću da ti pokažem, gde je šef? Gde je knjiga utisaka?“. I recimo da su se stvari odigrale po tom drugom scenariju, recimo da je šef opomenuo ili kaznio prodavačicu...možda bi se više trudila da suzbije svoje neraspoloženje, da ga ne pokaže. Ali ono bi i dalje ostalo u njoj, i dalje bi, mada manje primetno, lebdelo oko nje. Ali, na sreću, bar u ovoj situaciji se to nije dogodilo.

U ovoj situaciji su i prodavačica i kupci u redu dobili veoma važnu lekciju o moći saosećajnosti i lepe reči. A krenuli su samo da kupe hleb, kafu i toalet papir. Prilike za učenje i vežbanje mnogo toga, pa i emocionalne inteligencije, su svakodnevno tu, oko nas. Važno je da budemo otvoreni za učenje i razvoj i spremni da prihvatimo lekcije koje nam se nude.

Jelena Pantić