Loading...

уторак, 30. новембар 2010.

Sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju



Percepcija, procena i izražavanje emocija

-sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom stanju, osećanjima i mišljenju
-sposobnost zapažanja emocija kod drugih osoba, u umetničkim delima ili slično, kroz jezik, zvuk, pojavnost i ponašanje
-sposobnost preciznog izražavanja emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima
-sposbnost razlikovanja tačnog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od lažnog u izražavanju emocija

Emocionalna facilitacija mišljenja

-emocije određuju redosled mišljenja tako da usmeravaju pažnju na važne informacije
-emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi sa različitim osećanjima
-različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podržavajući mogućnost procene iste situacije sa različitih strana
-emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: tako sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

 Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja

-sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa između reči i samih emocija (kao npr. sviđati se i voleti)
-sposobnost interpretiranja značenja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom)
-sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih  osećanja ( kao npr. istovremeni osećaj ljubavi i mržnje)
-sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza između emocija-prelaz iz ljutnje u stid

Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja

-sposobnost otvorenosti za osećanja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna
-sposobnost refleksivnog uživljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti
-sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene
-sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neprijatne i pojačavajući prijatne emocije.

Ravnoteža prava i obaveza





Tekst je premešten na novu adresu

понедељак, 29. новембар 2010.

Emocionalno vezivanje- da ili ne?

Ako nemamo biljke, nemamo ni obavezu da ih zalivamo i negujemo.


Ali, ostajemo uskraćeni za mirise i boje kojim nas daruju.


Ako nemamo ljubimce, nemamo ni obavezu da ih hranimo i negujemo,


Nemamo obavezu da im poklanjamo pažnju.


Ali, ostajemo uskraćeni za jedan poseban odnos.


Ako se ne vezujemo za ljude, nemamo obavezu da budemo tu za njih,


Nema straha od gubitka i povređivanja.


Ali, gubimo blago skriveno u odnosima.



Pitanje nije da li se vezivati za druge ili ne... onaj ko izabere nevezivanje bira samoću i izolaciju.

Bez obzira na razlog iz kog je neko izabrao (svesno ili nesvesno) da se ne vezuje za druge ljude, da im ne veruje i ne oslanja se na njih, takav izbor uvek ima za posledicu  osećaj praznine i nedostajanja nečeg veoma važnog.

Neko može da se fokusira na karijeru, hobi  i/ili površne kontake sa drugim ljudima, i da jednim delom sebe veruje da je zadovoljan svojim životom. Ali, postoji deo ljudskog bića koji ne može da se razvija bez istinske razmene i povezanosti sa drugim ljudskim bićima.
Mi doživljavamo sebe samo kroz istinski kontakt sa drugim bićem, i biranjem nevezivanja mi se na neki način odričemo i jednog važnog dela sebe.


Pitanje je za koga se vezivati?

Umesto izbegavanja bliskosti kao pokušaja zaštite svog ranjivog dela (svi ga imamo!) zrelije je i konstruktivnije voditi računa o tome kome dozvoljavamo da nam se približi.

Da li je to osoba koja uzvraća  privrženost? Da li je to osoba koja ume da održava i neguje odnos? Da li je to neko kome se može verovati?

Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, potrebno je neko vreme provedeno u kontaktu sa drugom osobom. Jedna izreka kaže da ne možemo reći da poznajemo nekog dok ne pojedemo kilu soli zajedno.
Ponekad iz prevelike čežnje za odnosom i bliskošću požurimo i ne damo sebi vremena da upoznamo drugu osobu. Ponekad ne verujemo svom osećaju koji nas upozorava da nismo bezbedni u tom odnosu sa tom osobom.
I onda budemo povređeni, iznevereni, odbačeni.
I zaključimo, pogrešno!, da je ipak bolje ne vezivati se.
Pravilan zaključak je da postoje ljudi kojima se ne može verovati i sa kojima nije bezbedno biti blizak. Ali, postoje i oni kojima se može verovati i sa kojima je bezbedno biti blizak!

I na koji način se vezivati?

Da li se stopiti sa drugim i utopiti u odnosu?

Ili graditi odnos čuvajući svoju individualnost, vešto balansirajući između Ja, Ti i Mi?

Kada se previše fokusiramo na odnos, mi pred drugu osobu i sam odnos stavljamo prevelike zahteve. Ako nam je samo to važno u životu, rizik od gubitka postaje prevelik. Ako izgubimo odnos gubimo sve.
Ako, sa druge strane, negujemo i ostale aspekte života (posao, hobi, prijatelji, porodica, rekreacija...) mi rasterećujemo vezu i oslobađamo je od očekivanja koja je nemoguće ispuniti- da ispuni i osmisli ceo naš život.

Koliko god su odnosi sa drugim ljudima važni, oni ne smeju da postanu jedino važni i smisao života jer tada dovodimo sebe u opasnost da gubitkom druge osobe izgubimo sve što nam je važno, smisao svog postojanja. Tada je bol zbog gubitka nepodnošljiv i tada dolazimo u iskušenje da se zauvek odreknemo vezivanja jer je "tako bezbednije".

Kada je odnos sa drugima veoma važan ali ne i jedino važan u životu, kada pored veze negujemo i druge aspekte života, tada je bezbedno vezivati se.

Samo kada postojim Ja, i kada postojiš Ti moguće je da dođe do susreta u kom se kreira zdravo, stabilno i bezbedno Mi.





Program koji je kreiran na osnovu najnovijih saznanja iz oblasti psihologije i desetogodišnje prakse u oblasti emocionalne inteligencije se sastoji iz tri jednostavne vežbe za koje je potrebno da izdvojite samo 5 -10 minuta u toku dana, u vreme koje vam odgovara, u udobnosti svog doma!

Prednosti programa "Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva" su to što se realizuje online (možete da se uključite bez obzira na to u kom gradu, državi ili kontinentu živite) i što je individualan (vežbe radite kada vama to odgovara, u udobnosti vašeg doma).


Evo šta kažu oni koji su se odlučili za program i vredno rade vežbe:

"Nastaviću da vežbam ovo, ima efekta, osećam se zadovoljno... ovo je kao neka redovna emotivna lična "higijena"... :-))"

"Ovaj program je nešto najbolje što sam uradila za sebe! Svi me pitaju da li sam se zaljubila. Odgovaram da jesam- zaljubila sam se u svoj život!"

"Vežbe su odlične i zanimljive! Ne treba mnogo vremena a rezultati se osete. Više se smejem, više stignem da uradim u toku dana i sve to radim sa mnogo više mira i zadovoljstva. Preporučujem svima!"

недеља, 28. новембар 2010.

Kako volimo? Stilovi afektivnog vezivanja

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu,
svaka nesrećna porodica,
nesrećna je na svoj način“
Lav Tolstoj




Stabilan i zadovoljavajući ljubavni odnos u značajnoj meri doprinosi kvalitetu života. To znaju svi, i oni koji uživaju u blagodetima takvog odnosa, oni kojima ljubavni odnos oduzima energiju, unosi nemir i smanjuje samopoštovanje, kao i oni koji kroz život idu sami. Primenjene u oblasti bliskih partnerskih odnosa, Tolstojeve reči bi mogle da glase ovako: svi srećni parovi liče jedan na drugi, svaki nesrećan par, nesrećan je na svoj način. Istraživanja u oblasti partnerskih odnosa pokazuju da je realnost ipak drugačija. I srećni i nesrećni parovi imaju svoje specifičnosti po kojima su jedinstveni, ali i neke karakteristike koje su im zajedničke. Postoje osobine, stavovi i ponašanja koja dovode do svrstavanja svakog para u kategoriju “srećan“,“nesrećan“ i“nešto između“. Ako sreću definišemo kao ono što osećamo prilikom ostvarenja velike i veoma važne želje a zadovoljstvo kao osećanje prilikom ispunjenja neke naše želje, koja je svakako važna ali ne i najvažnija, smatramo da je primerenije baviti se zadovoljstvom a ne srećom u bliskim partnerskim odnosima. Šta je to što karakteriše zadovoljne parove? Kako postižu skladno funkcionisanje veze koja omogućava osećaj zadovoljstva bivanja u vezi? I, jednako važno pitanje, šta je to što karakteriše nezadovoljne parove? Na koji način oni postižu da nešto potencijalno veoma lepo i prijatno pretvore u nešto neprijatno i frustrirajuće? 


Tekst je premešten ovde